Главни део авганистанског хероина (више од 70%) иде у Европу преко Kосова, прецизније, преко мафијашких групација косовских Албанаца.
Према тврдњи директора Федералне службе РФ за контролу и промет наркотика, Виктора Иванова, на територији Kосова делује око 15 крупних нарко-картела. Они обезбеђују транзит у Европу како авганистанског, тако и латиноамеричког кокаина.
Посебан значај у испоруци наркотика у Европу има балканска маршрута из Авганистана за коју је Kосово кључни транзитни чвор. Ту се одвија припрема за претпродају и паковање хероина за наредну испоруку у европске земље.
Kилограм хероина кошта 1000-2000 евра на граници Таџикистана и Авганистана, на Kосову 10.000 евра, а у земљама Западне Европе је његова цена достизала 150.000 евра.
Професор Питер Дејл Скот, бивши канадски дипломата: „Основни извор светских проблема у вези са наркотицима не налази се у Kабулу, него у Вашингтону“.
ЦИА се бави тешким и опасним послом. Један од задатака паладина Империје Добра састоји се у томе да систематски траже, лове, убијају и вешају своје бивше колеге који су стали на пут издаје. Тако раде све службе са својим одметницима.
Међутим, спољна политика Сједињених држава има једну занимљиву специфичност. На пример, чим је Вашингтону било потребно да у Авганистан углави „демократију“, ту је одмах откривен агент ЦИА, Осама бин Ладен, који је обзнанио да је борба са Империјом Добра циљ његовог живота. Мистера Осаму су ухватили и убили, а експедиционе снаге УС Армy, како су у Авганистану биле, тако су и остале.
Рекло би се да је задатак извршен, злочинци поражени, амерички ратници могу да пакују личне ствари и да се поздраве са авганистанским пријатељима. А, ето, није. Ништа од тога.
Да, бројно стање контингента се смањује, трошкови за његово одржавање се умањују и то је апсолутно разуман потез с обзиром на нестабилну финансијску ситуацију САД. Ипак, то не значи да Американци намеравају да одлазе из Авганистана. Можда ће се то некада и десити, али у ближој будућности неће.
Зашто Вашингтон не гори од жеље да своје трупе уклони из Авганистана? За одговор на ово питање треба поставити друго питање: шта је реални разлог упада САД у ту земљу?
Погледајмо неке бројке. Према подацима бившег сарадника агенције Таџикистана за контролу наркотика, Ајдара Махмадијева, у Авганистану је 1999. произведено 4565 тона сировог опијума, 2000. г. (у јулу те године Талибани су забранили узгајање мака) произведено је 3276 тона; 2001. (година трајања забране) – 185 тона; 2002. (после напада САД на Авганистан и пада режима Талибана) – 2700 тона. Године 2003.- 3400 тона; 2004. – 4200 тона; 2005.- 4100 тона; 2007. – 8200 тона, итд.
Најиндикативнији датум у овом низу је 2001. г. када је одлуком руководства покрета Талибана практично обустављена производња опијума у Авганистану. Шта се затим десило?
Свима су познати случај са две срушене куле 11. септембра 2001. и различите верзије о томе ко је стајао иза терористичког напада. Џорџ Буш-млађи изјавио је да су то учинили мистер Осама и Ал-Kаида (која се данас бори за демократију у Сирији) и од Талибана захтевао њихово испоручивање, али, или су Талибани стварно одбацили захтев Буша-млађег или једноставно нису знали где се сви ти људи налазе, углавном, 7. октобра 2001. кренуле су крстареће ракете, стратешки бомбардери и супер тешке бомбе Даисy Цуттер.
Све те справе су праскале, грмеле, завијале, фијукале и емитовале разне страшне звукове. Авганистански сељаци били су задивљени импозантношћу Америке.
Према тврдњи директора Федералне службе РФ за контролу и промет наркотика, Виктора Иванова, на територији Kосова делује око 15 крупних нарко-картела. Они обезбеђују транзит у Европу како авганистанског, тако и латиноамеричког кокаина.
Посебан значај у испоруци наркотика у Европу има балканска маршрута из Авганистана за коју је Kосово кључни транзитни чвор. Ту се одвија припрема за претпродају и паковање хероина за наредну испоруку у европске земље.
Kилограм хероина кошта 1000-2000 евра на граници Таџикистана и Авганистана, на Kосову 10.000 евра, а у земљама Западне Европе је његова цена достизала 150.000 евра.
Професор Питер Дејл Скот, бивши канадски дипломата: „Основни извор светских проблема у вези са наркотицима не налази се у Kабулу, него у Вашингтону“.
ЦИА се бави тешким и опасним послом. Један од задатака паладина Империје Добра састоји се у томе да систематски траже, лове, убијају и вешају своје бивше колеге који су стали на пут издаје. Тако раде све службе са својим одметницима.
Међутим, спољна политика Сједињених држава има једну занимљиву специфичност. На пример, чим је Вашингтону било потребно да у Авганистан углави „демократију“, ту је одмах откривен агент ЦИА, Осама бин Ладен, који је обзнанио да је борба са Империјом Добра циљ његовог живота. Мистера Осаму су ухватили и убили, а експедиционе снаге УС Армy, како су у Авганистану биле, тако су и остале.
Рекло би се да је задатак извршен, злочинци поражени, амерички ратници могу да пакују личне ствари и да се поздраве са авганистанским пријатељима. А, ето, није. Ништа од тога.
Да, бројно стање контингента се смањује, трошкови за његово одржавање се умањују и то је апсолутно разуман потез с обзиром на нестабилну финансијску ситуацију САД. Ипак, то не значи да Американци намеравају да одлазе из Авганистана. Можда ће се то некада и десити, али у ближој будућности неће.
Зашто Вашингтон не гори од жеље да своје трупе уклони из Авганистана? За одговор на ово питање треба поставити друго питање: шта је реални разлог упада САД у ту земљу?
Погледајмо неке бројке. Према подацима бившег сарадника агенције Таџикистана за контролу наркотика, Ајдара Махмадијева, у Авганистану је 1999. произведено 4565 тона сировог опијума, 2000. г. (у јулу те године Талибани су забранили узгајање мака) произведено је 3276 тона; 2001. (година трајања забране) – 185 тона; 2002. (после напада САД на Авганистан и пада режима Талибана) – 2700 тона. Године 2003.- 3400 тона; 2004. – 4200 тона; 2005.- 4100 тона; 2007. – 8200 тона, итд.
