Лидер Сабора српске деснице Миша Вацић у интервјуу за Правду говори о политичкој ситуацију у Србији и Свету, стању деснице у Србији, свом односу према Српској напредној странци и Александру Вучићу и најновем случају хапшења новинара у Србији.
Фото: Небојша Мандић
Дуго година сте познати као активни националиста, али у међувремену сте били саветник директора Канцеларије за КиМ y Влади Србије Марка Ђурића. Многима су те ствари неспојиве и неразумљиве, па се прво питање само по себи намеће… Ко је данас заправо Миша Вацић?
Миша Вацић је данас исти онај Миша Вацић од пре 5 или 10 година. Борац за српски национализам. Ипак мало старији, и зрелији. Мени ту ништа није неспојиво, једноставно методе борбе се временом разликују, некада је то била улица, а сада борба кроз институције. И у једном и у другом случају циљ и жеља су исти – непрестана борба за интересе сопственог народа и сопствене земље,укратко српски национализам.
У глобалу гледано, ситуација у свету досеже ниво усијања. Да ли можете у пар речи да представите своје гледиште онога што се збива у свету данас?
Ствари су заправо јако једноставне. Све је последица либералног глобализма и западног империјализма. Ратови, санкције, миграције , немаштина – све је то продукт западњачког ‘инсталирања демократије и људских права’ у сувереним земљама, како не би више биле суверене. Нажалост, и ми Срби с обе стране Дрине, смо имали прилике то да осетимо на сопственој кожи више пута до сада.
Како видите актуелну позицију Србије у свету? Многи кажу да су карте заправо потпуно данас подељене у нашу корист, али да ми не знамо да направимо искорак и да то не знамо да искористимо. Слажете се?
Србија је данас у неупоредиво бољој ситуацији него пре 5 или 10 година. За то су пре свега заслужни Срби који су радили на томе, као и геополитичке околности које се мењају на боље из дана у дан. Премда и даље смо у незавидној ситуацији, мада сам сигуран у то да дугорочно време ради за Србе и да ће додатно јачање Русије и Кине допринети томе да се карте потпуно промешају, па да затим коначно и нама ‘сване сунце’. Требамо имати вере, стрпљења и бити екстремно упорни.
Подржали сте иницијативу Александра Вучића за отварање широког дијалога на тему Космета. Реците нам више о томе?
Сматрам да је унутар српски дијалог неопходан предуслов за проналажење било каквог решења. Како лакше пронаћи решење осим да упорно разговарате о томе, чак и са људима различитих политичких и идеолошких уверења, са потпуно различитим погледима, предлозима и понудама. Само таквим разговором, широким дијалогом можемо покренути ситуацију са ‘мртве тачке’ . Они који одбијају дијалог, заправо одбијају шансу да коначно нешто урадимо у српску корист када је у питању наметнута проблематика Космета.
Недавно је Јункер упозорио Трампа да Западном Балкану прети реприза „деведесетих“ и ратни сукоби. Колика је реална опасност од рата, како на Косову, тако и у целом региону?
Опасност од сукоба на Балкану увек постоји. Наравно, сада је ситуација доста јаснија јер је најгласнији фактор нестабилности управо албански народ који живи у три одвојене државе на Балкану. Уколико ствари и дођу до усијања, доћи ће јер су се Шиптари,по налогу својих господара, одлучили на тај корак како би кренули у крајње остварење терористичког сна – Велике Албаније.
Уколико би сте били у прилици и имали улогу владајуће струје у српској политици, шта би биле три ствари и потеза које би сте одмах направили, а које би, по Вашем мишљењу, представљале стратешки кључне ствари за бољитак Србије?
Пребацио бих преговоре о Космету на Савет безбедности, тамо где имамо подршку Кине и Русије. Прекинуо бих преговоре о приступању ЕУ, и окренуо се чланству у Евроазијском савезу. Зауставио бих инвестирање у стране инвеститоре, и у потпуности бих се окренуо подизању домаће привреде и производње.
Како видите тренутно стањеу нашем тзв. патриотском сектору? Ако би поредили данашње патриотске организације и њихово деловање наспрам стања од пре 10-ак година, какве су разлике и има ли их уопште?
Ситуација је врло тешка, много је подела и сујета које као канцер изједају национално тело. Међутим то је бољка која је присутна одавно, па смо се нажалост некако и навикли. Када на то додате и одређени број квази-патриотских снага које су заправо убачени елементи западних амбасада, закључак је јасно поражавајући. Али не треба утонути у песимизам, постоје неке младе снаге и млађи нараштаји који буде наду у пробој национализма у Србији, и сигуран сам да имају одличне шансе за успех само да не направе грешке својих претходника. Неопходно је сабирање здравих снага. Најбољи пример тога је управо био у Сабору српске деснице.
Шта је Сабор српске деснице и ко га све чини?
Сабор српске деснице су на почекту чинили: Покрет Ветерана, СНП 1389, Конзервативна омладина Србије, Атрактивни Београд, Српско руски покрет и неке омладинске студентске организације. Временом се идеја сабора раширила, тако да је сазрела мисао о формирању политичке организације која би окупљала све здраве снаге на српској десници. Тако да поред побројаних у формирање Српске деснице су се укључили Четничка омладина, Српски народни фронт, СБК Соколови, Српска ствар, Национални фронт Србије, један суверени Витешки ред и преговара се са још пар четничких удружења као и једним удружењем младих интелектуалаца. Врата су отворена свим доказаним српским родољубима који су спремни да се боре и служе српским националним интересима.
Шта су основни циљеви ССД?
На првом Сабору Српске Деснице донета су четири закључка: да се подржи иницијатива председника републике Србије о унутрашњем дијалогу како би се створио све национални консензус и стратегија за одбрану српског Косова и Метохије; да ССД захтева од Владе РС да нипошто не доводи у питање статус Косова и Метохије – дакле недвосмислено и доследно очување целовитости државе Србије; подржали смо најављену декларацију о статус Републике Српске и Републике Србије и поздравили најтешњу сарадњу са Руском Федерацијом.
Посебно нас радује војна помоћ Руске Федерације. Јака и добро опремљена војска Србије је једини гарант сигурности и опстанка српског народа како у Србији, тако и у такозваном региону.
Да ли ће ССД учествовати на предстојећим изборима у Београду?
Зависи од договора свих чинилаца Сабора српске деснице. Али се искрено надам да ће ССД бити препозната у народу као право освежење јер је реч о новим људима који су се доказали да су борци за српску ствар, до сада ван политике. Сада је ред да се и ту покаже српска слога.
Да ли сте ви човек СНС-а?
Наравно да не. То што сам подржао Александра Вучића за председника Републике Србије, то је сасвим нормалан и једини могући избор. Вучић није добио подршку само СНС-а, већ широког спектра политичких странака од ПС, СПС, СНП, самосталног ДСС, ПУПС, ЈС, Додика, Јединствене Русије и самог Путина. Пре свега сам свој слободан и суверен човек који сам бира шта мислим да је најбоље за мене и моју државу. 10 година сам се најактивније борио против жутог режима, да је постојао начин да ме режим купи то би учинили. Али то је немогуће, зато су ме затварали, прогонили, сатанизовали, тукли и хапсили људе око мене. Немам цену, нисам човек ни једне партије, могу рећи да сам човек Србије. Јер као човек сам све и подредио већ 15 година борби за Србију!
Засто је по вама Вучић бољи од претходне власти?
Да не дужимо, они су топили тенкове, он купује и добија од Русије и Белорусије, тенкове, МИГ-ове, даће Бог ускоро и С-300. Да буде јасно, не мислим да је сада све добро, много тога треба још да се поправља. Доста јесте урађено али треба још. Да ли су садашњи бољи од претходних, јесу. Да ли су најбољи, нису. Зато и окупљам српску десницу да покажемо да постоје бољи кадрови, људи који више воле Србију, и који могу да буду будућа власт. Увек треба тежити бољем. Помак постоји, треба га погурати. Тешка борба предстоји.
А либерална опозиција у Србији? Многи сматрају да је ера евроатлантских либералних струја завршена, колико је то тачно?
Нажалост, само делимично. Јесу на издисају, али су ипак струја са озбиљним лобијем иза себе, дубоко укорењеним у државни систем те их стога није ни тако лако и дефинитивно поразити. Реч је о тзв. “дубокој држави”. Ја сам сигуран да је њихово време прошло, и да ће држава уз државотворну десницу заједничким снагама у наредном периоду нанети завршне ударце управо онима који су Србију одвели у пропаст и безнађе у периоду од 2000.до 2012. године.
Кога из СНС би волели да видите у затвору?
Свакога ко се огреши о државу. Нико не сме да ради ништа против свог народа. Ко год да прекрши закон зна се где му је место. Само пре било кога ту треба да заврше жути тајкуни који су 12 година разарали државу и пљачкали народ. После њих свако ко покуша њиховим стопама да заврши као и они, ма из које партије био.
Новинар Томислав Ловрековић се налази у затвору због метафоре коју је користио у ауторском тексту. Да ли је његов случај додирна тачка бивше и садашње власти?
Случај Томислава Ловрековића је велика брука и срамота државе Србије. Правосуђе је оличење жуте „дубоке држве“. Не знам зашто није реформисано, али то ће се дебело одбити о главу држави. Као што је пример са ослобађањем Бубала, са враћањем пасоша Мишковићу, са несуђењем Космајцу, са условним казнама манијацима који су пребили Андреја Вучића. То је доказ да држава има судове против себе. Да ли их контролишу стране амбасаде? Не би ме чудило.
Томислав Ловрековић новинар је апсолутно невин човек и на правди Бога и на срамоту државе Србије налази се у притвору. Када другосрбијанци на Твитеру прете пишањем по гробовима, вешањем, стрељањем то је ником ништа. Али зато једном независном новинару се одреди притвор само јер није део те либералне наддржавне клике. Позивам све да прочитају текст због ког је Ловрековић лишен слободе, уверен сам да ће свакоме бити одмах јасно о коликој је неправди реч. Зато је и неопходно да десница уђе у државу. Јер ако садашња власт нема снаге да се избори са жутом дубоком државом, будите уверени српски националисти имају ту снагу и одлучност. Суверена држава, а не да страни амбасадори одређују ко ће да се хапси. Срамота!
Шта је ваша порука грађанима Србије?
Искористио би да свима честитам најрадоснији хришћански празник: Мир Божији, Христос се роди Срби! Моја порука грађанима је да никада не одустану од борбе, и не дозволе себи да постану део апатичне масе која је изгубила веру у боље сутра. Само здруженим трудом и нашом свесрпском борбом можемо доћи до победе суверене српске државе – коначне слободе.
