Октобарска револуција, руски грађански рат и коначна побједа Црвене армије довели су до масовног исељавања анти-совјетских Руса. Ти Руси су одлазили свугдје, а један дио је дошао и у краљевину СХС. Власти краљевине су у прољеће 1919. донијеле одлуку да приме избјеглице, а касније су то и потврђивали. Срби су осјећали да враћају дуг Русији која их је подржала 1914. Број избјеглица био је велик, више десетина хиљада. Сремски Карловци су постали избјеглички центар, а ту је био смјештен и Руски Синод. Основан је руски школски систем. Центар југословенских Руса је био Београд у којем је током 1930-их било око 8000 Руса. Значајна је била и руска колонија у Новом Саду, гдје су били козаци, ратни инвалиди, племство итд. Основано је и Руско-српско добротворно друштво за помоћ избјеглицама. Пријем ових избјеглица је представљао велико оптерећење за ратом разорену државу. Ипак, међу избјеглицама било је доста умјетника, инжињера, професора и других стручних особа. Према извјештају из 1922. 75% руских избјеглица у Београду је имало високо и средње образовање. Ови Руси су били примани у службе јер је домаћа југословенска интелигенција доста страдала у рату.
Међутим, нису сви Руси били академски образовани. Било је и оних који су послани на рад, па су тако дијелови Врангелове армије радили на изградњи путева типа Врање-Босилеград, Краљево-Рашка, а помагали су и у изградњи жељежница. Руски редитељ Јуриј Љвович Ракитин је током 20-их битно утицао на развој српске позоришне сцене. Основано је Руско археолошко удружење, а штампан је и Зборник овог удружења. Књиге на руском су штампане у Београду, Сремским Карловцима, Загребу, Новом Саду, Сремској Митровици итд. У Београду су дјеловала руска књижевна друштва, а 1928. је, под покровитељством краља Александра, у Београду одржан свеемигрантски конгес. Један од најзначајних припадника руске емиграције је митрополит Антоније, који је објавио већи број дјела прожетих монархистичким духом. Са митрополитом је стигао и већи број свештеника, монаха и монахиња. Ове задње су посебно значајне јер су допринијеле развоју женског монаштва код Срба. Почетком Другог свјетског рата и њемачким нападом на Совјетски Савез, руски емигранти су се подијелили. Било је оних који су остали неутрални, али је било и оних који су се прикључили Њемачкој у нади да ће се срушити Совјетски Савез и обновити стара Русија. Око 10000 Руса је побјегло из Југославије након продора Црвене Армије 1944.
