„Мило Ђукановић припада прошлости и време је да најдуготрајнији европски владар оде“, поручује у ауторском тексту за Политико британски дипломата сер Ајвор Робертс. Робертс је био амбасадор Велике Британије у Југославији, Ирској и Италији, а од 2006. до 2017. је био председник оксфордског Тринити колеџа.
Робертс у чланку подсећа да је Ђукановић на власти већ 30 година захваљујући између осталог и путиновској методи мењања позиција од премијера до председника.
– Са 59 година, могао би да „гура“ још деценију или две и обори рекорде које су поставили афрички деспоти. Или се бар тако чинило доскоро – додаје Робертс.
Дипломата указује да се чини да је ових дана олабавила Ђукановићева контрола и подсећа да је 10 хиљада људи преплавило Подгорицу и затражило његову оставку, а да је иста порука стигла и са дебате у парламенту.
Разлаз са Kнежевићем
– Невоља је почела када се Мило разишао са познатим црногорским бизнисменом Душком Kнежевићем – констатује Робертс додајући да се ради о човеку који је последњих 25 година био укључен у најинтимније послове владе и зна фигуративно, ако не буквално, „где су закопана тела“.
У тексту се подсећа да је Kнежевић покренуо кампању из Лондона и открио низ коруптивних скандала везаних за Ђукановића и његову фамилију, те највише нивое владајуће класе у Црној Гори, а акценат се ставља на чувени снимак где Славољуб Стијеповић узима новац од Душка Kнежевића и на оптужбе које је Ђукановић демантовао да је власник „олигархо-кичасте виле од 10 милиона долара“.
Робертс сматра да би серија непријатних открића могла да утиче и да чланови Ђукановићеве Демократске партије социјалиста, који сматрају да је време за промену лидерства, размишљају о удруживању са опозицијом и притиску да се повуче.
Дипломата је описао да је његов први сусрет са Ђукановићем био средином 90-их, док је био амбасадор у Београду и да се сећа да је Лондон известио да је другачији од осталих југословенских лидера.
– Био је из различите генерације од оних попут Слободана Милошевића. Доживљавао сам га као умеренијег, разумнијег и врло заинтересованог да стави интересе Црне Горе на прво место. Ово је неко са ким би требало да радимо, рекао сам Лондону – описује Робертс.
Истиче да је Ђукановић годинама деловао да је испунио очекивања – одрекао се Милошевића и политике из Београда и осигурао да Црна Гора буде умногоме поштеђена бомбардовања, показао личну храброст водећи државу до независности, а онда и до чланства у НАТО, упркос непријатељском ставу из Москве.
Дипломата, ипак, нема дилему и поручује:
– И поред свих квалитета и достигнућа, Ђукановић сада припада прошлости.
Робертс наводи да Ђукановић повезује Црну Гору са ером Фрања Туђмана и Милошевића, британског премијера Џона Мејџора, руског предсједника Бориса Јељцина и америчког председника Била Kлинтона, са комунистичком Југославијом, ратовима у Босни, Хрватској и Kосову, те оптужбама за шверц цигарета и дроге.
Другачији тип лидера
– Епоха балканске политике у којој је његова каријера створена је била епоха снажних људи, нетранспарентности, заобилажења правила и недостатка одговорности. Ако Црна Гора жели да постане пуноправна чланица Европске уније, требаће јој другачији тип лидера и другачија политичка култура – поручује Робертс.
Он подсећа да Црну Гору чека дуг пут у борби против криминала и развоја културе транспарентности и одговорности и да је за то потребан лидер који може да предводи у тим стварима, а не онај чији је интегритет доведен у питање.
Робертс сматра да Црна Гора има те лидере и наводи пример премијера Душка Марковића кога описује као мирну и ефектну фигуру на челу Владе и његовог претходника Игора Лукшића, „сјајну звезду следеће генерације“.
