Ако би Украјина ушла у НАТО, морала би да ратује на границама Русије, са њом, око спорних области. Било би то предворје отвореног регионалног конфликта који би могао отклизати и у тотални сукоб, па и у светски рат“, каже за Спутњик директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач.
Питање уласка Украјине у Северноатлантску алијансу акутелизовано је после неспоразума након разговора америчког и украјинског председника.
Америчка администрација демантовала је наводе украјинских медија да је Џозеф Бајден Владимиру Зеленском пренео да је важно да се Кијеву представи план по питању чланства у НАТО. Американци тврде да је управо Зеленски покренуо ово питање.
Међутим, руски председник Владимир Путин каже да није могуће са сигурношћу тврдити шта су или не амерички партнери обећали Украјини.
Улазак Украјине у НАТО?
Путин сматра да би неко требало да размисли о томе како би Русија реаговала на ширење НАТО-а према руским границама, о томе шта се може сматрати „црвеном линијом“. „Замислимо да Украјина постане чланица НАТО-а. Време лета ракета од Харкова рецимо, или до централног дела Русије, до Москве смањиће се на седам до 10 минута. Да ли је то за нас црвена линија или не?“, рекао је Путин.
Војни стручњак Митар Ковач каже да Русија није без разлога забринута. Он подсећа да је САД и изазвала кризу у Украјини да би је у сваком смислу удаљила од Русије, а посебно војном, одбрамбеном и безбедносном.
„Удаљавање Украјине од Русије је план за дужи период, а чак у безбедносном смислу у новије време, мада је то био план и пре, говори се о томе да би Украјина, Грузија и сличне државе које се граниче са Русијом, које су у зони црвене линије са аспекта одбране Русије и њених интереса, могле да приђу НАТО-у, иако не испуњавају услове“, каже Ковач.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Промена критеријума – по потреби
Он додаје да треба бити свестан чињенице да НАТО критеријуме пријема нових чланица мења по потреби. Иако су раније тражили да се одржи референдум у свакој држави која улази у савез, то су прекршили тамо где се знало да је јавно мњење против учлањења, у Македонији и Црној Гори.
„Овоме треба додати и процес такозваног специјалног рата против Белорусије, како би се такође удаљила од Русије. У том случају, Русија би заиста постала угрожена у смислу распореда борбених система Запада на новим позицијама, и Украјине и Грузије. То Русија неће, не може и не сме да допусти, па и по цену рата“, истиче Ковач.
Он подсећа да је Украјинска војска недавно покушала силом да поврати Доњецк и Луганск, да то није чинила сама, већ такође по препоруци Запада, али када су видели одлучност Русије да војно реагује, уколико би становништво било угрожено, ипак су одлучили да акцију одложе за нека друга времена када Русија можда неће бити толико моћна или одлучна да реагује.
Русија не би седела скрштених руку
Ковач каже да би, ако би Украјина била примљена у окриље НАТО-а, Алијанса тим чином моментално увезла проблем директног конфликта са Русијом, јер ће она сигурно мислити на свој, већински народ у Доњецкој и Луганској Републици.
Он подсећа да су ракете НАТО-а већ распоређене у Румунији и Пољској и скреће пажњу на чињеницу коју је истакао и сам руски председник, уласком на територију Украјине, до Русије би путовале знатно краће. А Русија не би седела скрштених руку.
„Било би то слично кризи коју је прогласила Америка када су руске рекете требало да буду инсталиране на Куби. Дакле, уколико до пријема дође, Русија ће морати да потражи територије и државе на које ће моћи да инсталира своје офанзивно наоружање, као што САД и НАТО планирају да га инсталирају на простору Украјине и Грузије“, каже Ковач.
Он на крају разговора за Спутњик додаје да су САД у проблему, јер не знају на који начин да коптирају Украјину у чланство, јер тако улазе у отворен конфликт са руским националним интересима. Он још једном подвлачи да се тиме кида црвена линија око које се не може преговарати са Русијом.
„Русија је у више наврата отворено дала до знања да не жели да види Украјину у НАТО-у из својих стратешких, одбрамбених разлога. Наредних година или наредне деценије однос између Русије и САД биће оптерећени овим питањем у коме Руси сигурно неће попустити“, закључује Ковач.
