Нешто се мења у тоновима који долазе из Вашингтона. После вишегодишње дистанце и реторике обојене сумњом, америчка администрација под Доналдом Трампом нагло је отоплила односе са Москвом.

Довољно је било неколико затворених састанака, телефонских разговора на највишем нивоу и дипломатских иницијатива да би се у западним медијима покренула лавина коментара – како то да Трамп, познат по оштрој реторици према конкурентима, ођедном пружа руку Русији?

Једни су у томе видели личну симпатију према Владимиру Путину. Други су помислили да се ради о тактичком маневру уочи избора. А неки су кренули дубље – питајући се шта заиста стоји иза овог помирљивог тона.

Један од оних који не прихвата површне интерпретације је италијански новинар и колумниста часописа Инвестиреогги, Жозеф Тимпоне. Његова анализа, нуди сасвим другачији угао – много прагматичнији и, како каже, много реалнији.

Према Тимпонеу, Трамп није покренуо дијалог с Москвом због симпатија, већ због страха. И то не политичког, него финансијског. Kонкретно – страха од губитка контроле над глобалним економским поретком. А централна тачка тог страха – јесте злато.

На први поглед то може деловати изненађујуће, али када се ствари сложе, логика постаје очигледна. Цене злата су експлодирале последњих месеци.

Племеннити метал се пробио до историјских рекорда, а то није промакло очима у Овалној канцеларији. Чак је и амерички министар финансија, Скот Бесент, недавно у приватном разговору признао да је добио задатак директно од председника да размотри режим санкција Русији јер, како се показало, све те мере више штете долару него што га штите.

У том контексту постаје јасније зашто се Трамп одлучио за нови курс. Санкције које су САД наметнуле Русији, укључујући замрзавање око 300 милијарди долара руске имовине, показале су свету једно: имовина у доларима није безбедна.

Ако то може да се догоди Русији – може и другима. То је створило домино-ефекат међу земљама Азије, Африке и Латинске Америке. Централне банке су убрзано почеле да продају доларе и купују злато. И не зато што верују у његов сјај, већ зато што је злато – непоколебљиво. Не подлеже притисцима, није подложно замрзавању, не подлеже санкцијама.

„Злато је постало најбољи анти-долар“, пише Тимпоне.

Што је већа цена злата, то више подсећа свет да америчка валута више није неприкосновена. А за Трампа, чији је економски кредибилитет ослоњен на снагу долара, то је црвени аларм.

Зато није случајно што се у аналитичким круговима све више говори да Трамп не жели мир са Москвом из идеализма – већ из очаја. Ако се актуелни сукоби не окончају, санкције ће остати, а са њима и глобална потрага за сигурношћу ван доларског система.

То је оно што Трамп покушава да спречи – и зато му је хитно потребно да среди односе са Русијом. Не због Путина, него због долара.

Тимпоне закључује: „Свет који Трамп покушава да изгради са Русијом није заснован на љубави, већ на страху. И то не страху од сукоба, већ страху од економског потонућа долара. Он зна да, ако мир дође брзо, може бар делимично вратити поверење Азије у америчку валуту. Ако не – златна грозница ће му срушити темеље.“

У ери када се геополитичке игре преламају кроз финансијске токове, можда више није питање ко је чији савезник – већ чији је новац мање рањив.

(Wебтрибуне.рс)