Јаша Томић, рођени Вршчанин, је био централна личност српског политичког живота у Аустроугарској последњих неколико деценија пред уједињење, за време уједињења и у Краљевини СХС непосредно након уједињења. Данас је најпознатији по томе што је био једини политичар из српског народа који се залагао против уједињења са Хрватима и тражио да се прво заокружи српски етнички простор, па тек онда приступи евентуалном уједињењу.
Као што знате, сва српска елита тог доба: интелектуална, политичка, војна, црквена итд, укључујући и цео српски народ, била је за то уједињење. Чувени извештај војводе Живојина Мишића које се врти по интернету (а о коме смо подробно писали) је чист фалсификат његовог ађутанта Милорада Павловића Крпе, а сам војвода је заправо био у Хрватској само на једно поподне и никако није могао да састави такав извештај, те према томе нема доказа да је Мишић био против уједињења. Нећете уосталом пронаћи ни једног јавног противника уједињења јужних Словена међу Србима у стварању Југославије у периоду 1914-1921, осим Јаше Томића.
Након погрома Срба у Загребу 1902. (када су масовно поразбијане српске трговине и попаљене српске куће по Загребу) и нарочито након загребачког Велеиздајничког процеса 1909. (у коме је 53 Срба чланова Српске самосталне странке осуђено на робије због сарадње са властима Краљевине Србије у завери да се уједине сви јужни Словени) Томић иступа са својим обимним чланком под насловом „Како се зовемо српско и хрватско питање“ у ком објашњава идеју немогућности стварања заједничке државе са Хрватима. Јаша Томић је, бавећи се проучавањем тадашњих најважнијих теорија о нацији (писаца: Пасквале Манчинија, Валтера Беџхота, Адолфа Тјера, Георга Јелинека, Ота Бауера, Глигорија Гершића, Милована Миловановића и Слободана Јовановића), закључио да Срби и Хрвати не могу бити два имена истог народа и да су то два одвојена народа. Иако је признавао да су блиски народи, Томић је доказао да су Србе и Хрвате раздвајали сви најважнији чиниоци који се узимају као услов за постојање нације: историја, религија, књижевност, обичаји, воља најширих слојева. Томић је, штавише, веровао да је идеја о јединству „Србо-Хрвата“ била направљена са циљем да на дужи рок асимилује Србе у Хрвате. Томић је сматрао да је подршка јединству Срба и Хрвата „можда најсудбоноснија погрешка српска у овом веку што су политичари српски наишли на овај лепак“.
Услед таквих ставова Томић се нарочито политички сукобио са својим политичким супарницима из загребачке Српске народне самосталне странке и Хрватско-српске коалиције Светозара Прибићевића и Богдана Медаковића.
Извор: Историја Срба
