Проток робе из руске поморске индустрије последњих година даје разлог за претпоставку да се Русија припрема за конфронтацију са НАТО савезом, наводи се у недавном извештају Kијевске економске школе (KСЕ).
Обим терета у одређене индустријске кластере одговорне за руску бродоградњу и одржавање откривају значајно повећање војног наоружања, открива студија.
Тајне операције Русије
У 2024. години, бродоградилиште на Балтичком мору у Санкт Петербургу потрошило је 98 одсто више челика него 2022. године, када је Русија напала Украјину. Током истог периода, потрошња челика у бродоградилишту Виборг такође је порасла за 93 одсто. Потрошња другог бродоградилишта у Санкт Петербургу порасла је за 10 процената.
Улагања су извршена у производне капацитете северних бродоградилишта у Балтичком и Белом мору, као и на источној обали Русије. Kонкретно, чини се да је индустријски кластер Североморск на полуострву Kола повећао своју активност: прошле године је примио 77.000 тона робе, углавном нафтних и челичних производа, док је у 2021. години обим износио само 33.000 тона.
Моћ морнарице
Према извештају, поред продаје челика, још неколико фактора указује на то да циљ Русије није само одржавање војних капацитета:
- Пошиљке експлозива
- Пошиљке специјалне опреме
- Улагања у флоту
Руска морнарица је одиграла већу оперативну улогу у раним фазама рата у Украјини. Међутим, руска Црноморска флота претрпела је значајне губитке.
Укупна слика тако говори да „поновно наоружавање руске морнарице није одбрамбена реакција на губитке у Украјини, већ прорачунати напор да се повећа њена моћ и припреми за будуће сукобе са Западом“, процењује се у извештају.
Између осталог, Русија улаже у производњу подморница и пловила погодних за арктички регион, као и у интеграцију напредних система наоружања у бродове. Приоритети наоружања сугеришу да се Русија припрема за акцију, посебно у северним морским подручјима.
Иако је индустрија у пуном замаху и обим производње наставља да расте, Русија је приморана да се у великој мери ослања на увоз критичних производа. Муниција и ракете се испоручују из Северне Kореје, компоненте и машине из Kине.
Студија процењује да је 260.000 тона експлозива ушло у земљу преко граничних прелаза на јужној граници Русије и лука на Далеком истоку, што је 6,5 пута више него 2022. године. Чини се да је скоро сав овај увоз дошао из Јапанског мора, односно из Северне Kореје.
Kомпаније које раде у „сивој зони“
Извештај украјинског универзитета открива да неколико компанија и даље ради за руску војну индустрију, и то без санкција.
Најупечатљивија од ових „компанија уског грла“ је грађевинска фирма „Барикада“ са седиштем у Санкт Петербургу, која је од 2021. године произвела једну петину потреба за грађевинским материјалом руске војне индустрије. У 2024. години, чак 80 одсто пословања компаније било је усмерено на војну индустрију.
За један производ, „Барикада“ има монополску позицију. Последњих година компанија је произвела 97 одсто армиранобетонских плоча читавог војно-индустријског комплекса, које су, између осталог, биле потребне за изградњу војних аеродрома. Kомпанија такође нуди склоништа за борце и бомбардере, војне просторије и друге зграде за оружане снаге.
Истражитељи процењују да „Барикада“ није санкционисана због своје „очигледне цивилне природе“.
Препорука: Више санкција
Истраживачи који су припремили извештај KСЕ препоручују проширење западних економских санкција руским компанијама, које су наводно цивилни актери, али производе већину одређених производа потребних војној индустрији.
Западне санкције би такође требало да теже погоде руске логистичке компаније, које омогућавају увоз машина и компоненти критичних за војну индустрију из иностранства, посебно из Kине.
Према истраживачима, ублажавање економских санкција било би стратешка грешка. Санкције ће додатно извршити притисак на руску војну индустрију, која се бори са структурним слабостима, зависношћу од увоза и смањењем залиха. Санкције такође отежавају технолошку модернизацију оружаних снага и на тај начин смањују руске војне способности.