Здрав човек не умире од короне. Онога ко има добар имуни одговор тешко да ће моћи да савлада вирус. Kада кажу „умро је од вируса а био је здрав“, ту се ради о нечему другом. Или је имао неку болест а није знао, или је био здрав али је постојала нека грешка у имунитету, објашњава имунолог проф. др Борислав Kаменов.
Имунолошки систем је један од најважнијих система у организму човека и представља одбрамбену снагу која штити тело од вируса. У човековом организму се свакодневно врши деоба милиона ћелија, а неке од њих имају грешке. Уколико их имуни систем не препозна и не убије – настаје болест. Ова реченица управо говори о важности имуног система, о коме се много говори а мало шта чини како би се очувао, јер човек буде свестан да он постоји тек онда када имуни одговор почне да греши. Kако објашњава др Kаменов, уколико нека особа има добар имунитет, његов организам ће се лако изборити са вирусом. На наше питање како неко ко је у пуној снази заврши у болници, овај лекар објашњава да је таква особа или имала грешку у имуном систему или је имала болест која раније није регистрована.
- Ако неко има добар имуни систем, тешко да ће га корона убити, јер се такав човек неће ни разболети. Они за које се каже да су здрави а да су завршили у болници заправо су „здрави“ тако што пре нису утврдили да су болесни. Они можда немају болест, али имају поремећај у имунитету, или имају неку болест на коју се не обраћа пажња. Поремећај у позадини је много већи него што се то види на први поглед. Ми смо навикли да постављамо дијагнозу на основу клиничке слике, да ли пацијент кашље или има запаљење грла, плућа. Ако неко има, рецимо, повишен притисак, онда се лечи леком за притисак, а нико не поставља питање зашто неко има повишен притисак, објашњава др Kаменов.
Према статистикама, од вируса корона у Србији је заражено 2.666 људи, а умрло 65. Иако се у почетку сматрало да су на удару хронични болесници, гојазни, са хипертензијом, дијабетичари, они са малигним обољењима, као и старији од 65 година, међу преминулима су се нашли и млађи људи „у пуној снази“. Да се заправо иза здраве фасаде крило обољење, показало се на тесту овог вируса.
- Суштинска ствар је витамин Д. Апсолутно сам уверен да он може много тога да исправи у имуном систему и да сачува многе животе. То је такозвана прва виолина, зато што тај дивљи одговор који убија пацијента он успева да успори, држи га под контролом, успорава и тако може убити вирус. Ми не знамо све о новом вирусу, али знамо карактеристике како да га убијемо, а томе доприноси витамин Д, који поправља наше ћелије – додаје др Kаменов.
Да ли би требало да нас плаши то што не знамо све о вирусу? Имунолог истиче да не треба седети и чекати да се појави вакцина, јер она ће доћи када за то дође време, односно када буде направљена и спремна.
- Данима уназад слушамо приче да нас плаши то што не знамо много о вирусу. Па добро, тачно је да не знамо све, вирус је нов, али не заборавимо да смо већ испитали његове претке, да се тако народски изразим. Зна се да вирус постоји годинама, али се сада јавила мутација, па је он добио неке нове карактеристике и прави проблем какав прави. Да је неко на време радио на имунитету, он се не би ни разболео, а сада када неко западне у тешко стање, питање је колико тај процес може да се заустави. Имунитет претходи догађајима, мора се радити на њему пре него што буде касно, јер када се систем развали, најчешће не може ништа да се уради. Kакво год да је стање пацијента у питању, прво што треба радити је јачање и поправка имунитета – објашњава имунолог.
Социјална дистанца је важна
Веома је могуће да ћемо се са короном сусрести поново на јесен, а како бисмо вирус дочекали спремни и са развијеним имунитетом, потребно је у овом тренутку да се заштитимо максимално од ширења вируса, а затим паралелно радити на јачању имунитета.
- Епидемиолози причају: „немојте контактирати међусобно, држите дистанцу“. То јесте тачно, али од 100 којих се разболе, неколико процената имају ризик да умру, неколико процената је тешко болесно, осталима не буде ништа. Зато, размишљајте на време и крените одмах да радите на имунитету, поручује проф. др Борислав Kаменов.
Kако да препознамо да имамо лош имуни одговор
На имунитету се ради током читавог живота, правилном и здравом исхраном, искорењивањем лоших навика и за његов опоравак је потребан процес. Оно што ми морамо урадити да бисмо поправили стање ћелија јесте да видимо да ли нам нешто смета из исхране, како бисмо почели да одбацујемо све оно што региструјемо да нам не одговара.
- Некоме смета млеко, неком хлеб, неком било шта друго, особа којој нешто смета има погрешно активиран систем. Храна је прва ствар, на то треба обратити пажњу. Ми имамо храну која је затрована, проблематична, и то је фактор који нама прави озбиљан проблем, стрес такође ремети имуни систем. Људи са слабим имунитетом су често болесни, кашљу, имају бронхитис, запаљење грла. За поправку је потребно време, то је процес, зато одмах крените да радите на њему. Не треба чекати да стигне вакцина, него хајдемо сами нешто да чинимо. Оболелима треба давати витамин Д у одговарајућој дози, као и цинк који је исправљач грешака у ћелијама, фолну киселину, селен. То се исто може сада узимати превентивно, и обавезно воће, поврће и све што је здраво – објашњава др Kаменов.
