Белгија је 1958. године представила светски сајам, који је представљао 200 дана прославе постратног социјализма, културе и технолошког напретка. Ипак, један експонат тада изложен привукао је велику пажњу. Живи приказ мушкараца, жена и деце из Африке у „природном окружењу“, изложени за едукацију и забаву белих Европљана.
Белгија је 1958. године још владала Kонгом, делом територије који је око 80 пута већи од целе њене државе. Земља централне Африке богата рудама није била само економски исплатива већ и понос државе, мале европске земље у сенци Велике Британије и Француске.
„Експо 58“ био је за белгијске политичаре шанса да покажу специјалне везе са Kонгом. У подножју Атомиума, конструкције која је парирала Ајфеловој кули, и као центар егзебиције на осам хектара земље, била је изложена тема о рударству у Kонгу, његовој уметности, транспорту и пољопривреди. Поставка је названа Kонгорама.
У три хектара тропске баште су мушкарци, жене и деца из Kонга били данима излагани, „традиционално“ обучени, иза ограде од бамбуса. „Људски зоолошки врт“ није био новина на Западу и редовно је одржаван почетком 20. века и у Лондону, Паризу, Ослу и Хамбургу. У Њујорку је 1906. године млади мушкарац из Kонга са наоштреним зубима добио „дом“ у кући мајмуна, у зоолошком врту у Бронксу.
У лето 1897. године белгијски краљ Леополд други увезао је 267 људи из Kонга у Брисел да би били изложени око његове колонијалне палате у Тервурену. Веслали су на кануима на краљевском језеру, а 1,3 милиона Белгијанаца их је посматрало ходајући преко мостова од конопаца. Лето је било врло хладно, па је седморо људи из Kонга умрло од упале плућа и грипа, а њихова тела су сахрањена у необележеној заједничкој гробници на локалном гробљу.
Међутим, популарност „људског зоо-врта“ била је тако велика да је успостављена стална поставка. Испрва се звала Музеј Kонга, а убрзо је прозвана Kраљевски музеј Централне Африке. Изложба из 1958. године је била мања, али са сличним садржајем. Постављено је „типично“ село где су људи из Kонга проводили дане бавећи се својим занатима и правећи колибе, док су их посматрали бели мушкарци и жене са ивице ограде.
– Ако нису реаговали, бацали су новац или банане преко ограде – написао је један новинар о посматрачима, пише британски „Гардијан“.
Kонгоанци су били међу 598 људи доведених из Африке за потребе сајма. Смештени у згради изолованој од сајма одакле су довођени жалили су се на лош смештај и строга ограничења, али и злостављање на сајму.
До јула уметници и занатлије из Kонга и њихове породице нису више могли да издрже, и неки су се вратили кућама. Људски зоо врт, како га Kонгоанци називају, затворен је, док је остатак сајма наставио да ради. Ништа слично више никада није приређено, а већ следеће године Kонго је извојевао независност.
