САД су 2024. годину завршиле са огромним трговинским дефицитом од чак 917 милијарди долара, при чему Kина учествује са 263 милијарде, Мексико са 179, а Европска унија са 161 милијардом долара, рекао је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.

  • Приватна потрошња достигла је 19,8 билиона долара, док се вредност увезене робе попела на 3,3 билиона, укључујући и производе америчких компанија попут Апла – чији се готово сви ајфони склапају у Kини. Процењује се да ће нове царине увознике коштати додатних 714 милијарди долара, што ће се неминовно прелити на потрошаче – каже Ђурђев.

Шта то значи за просечног Американца? Цене ће порасти, инфлација ће добити нов замах, али – како Ђурђев истиче – укупан ефекат тарифних мера вероватно неће прећи 4% укупне приватне потрошње. Највише ће поскупети производи попут ајфона, за које не постоји реална алтернатива. Са друге стране, у секторима где постоје домаћи конкуренти – попут аутомобила – очекује се пад увоза и раст домаће производње.

Kоји су Трампови циљеви? Његов приоритет је постизање брзих, видљивих резултата до избора 2026. године. Иако је повратак фабрика у САД дугорочан и комплексан процес, Трамп рачуна на брзе поене кроз смањење трговинског дефицита, притисак на стране партнере да купују више америчке робе, као и кроз пуњење државне касе захваљујући увозним дажбинама.

Шта ће се десити са глобалном економијом? Земље које зависе од америчког тржишта – попут Европе, Мексика, Kине и Јапана – биће изложене озбиљним притисцима. Њихов извоз би могао да стагнира или опадне, што може повући читаве економије у рецесију. – Ни Kина ни Мексико не могу лако да преусмере робу ка другим тржиштима. Европа није довољно отворена, а домаћа тржишта су сувише мала, упозорава Ђурђев.

Све то ће, парадоксално, још више мотивисати светски капитал да се усмери ка САД, које се и даље доживљавају као сигурна лука. – Kина ће бити економски ослабљена, а тржишта југоисточне Азије, на којима се ослањала, такође ће осетити последице америчке тарифне политике – истиче он. Циљ Вашингтона је јасан: ослабити конкуренцију, пре свега Пекинг, и још једном наплатити глобалној економији америчку доминацију – напомиње Ђурђев.

А шта добија Европс и Русија и Kина? Унутар Европске уније отвориће се пукотине – неке чланице ће пожурити да самостално траже аранжмане са САД, што ће додатно ослабити заједнички фронт. Европа ће економски клонути, али не довољно да одустане од милитаризације. САД ће, као нето извозник енергената, у томе видети шансу – баш као и Русија – да одрже или подигну цену нафте. Kина, с друге стране, неће олако одустати од америчког тржишта, али ни потпуно се окренути Русији, чије је тржиште – једноставно – премало. Са Европом ће наставити да се такмичи за тржиште, без могућности за прави савез – напомиње Ђурђев.

– Трампово играње царинама није само економија – то је спољнополитички инструмент за остварење унутрашњих политичких циљева, закључује Ђурђев.