Георгије Боjић је био старешина манастира Троноше и капетан ЈВуО. Он је једном приликом причао о његовом односу према партизанима, али и Дражином.
За неуспехе у рату је критиковао и појединце у четничком покрету: „Многи су током рата чинили исто што и партизани. Њима ни једна жртва у рату није била превелика. Против таквих појединаца био је и Дража. Ја сам његову политику подржавао током рата. Пред сам крај рата све је измакло контроли. Често у покрету нисам наилазио на разумевање за своје поступке према партизанима у којима су била наша браћа.
Избегавао сам, кад год је то било могуће, да се борим са својим сународницима који су из мени неприхватљивих разлога подељени и доведени до братоубилачког рата. Када су други судили на смрт ја сам ослобађао. Држао сам опела за своје борце али и за партизане. Није ми савест дозвољавала да не помогнем и партизанима да улудо не страдају… Био сам уверен да многи на командним местима нису дорасли својим знањем умешношћу и моралним квалитетима да командују људима, да их воде у борбе, да побеђују. Често сам критиковао њихове поступке. Велике грешке су чинили они који су по положају и чиновима били изнад мене, али и они мени потчињени. Био сам свестан да ће њихове грешке једног дана и мени стављати на душу.
