Неколико реченица руског генерала у пензији изазвало је нелагодну тишину међу аналитичарима у западним престоницама.

Генерал-потпуковник Јевгениј Бужински, познат по директним и хладно прецизним проценама, недавно је указао на моћ једног од најубојитијих система у руском арсеналу – ракетног комплекса Искандер.

Према његовим речима, та ракета, уколико би била испаљена из области Kалињинграда, стигла би до Берлина за свега 200 секунди.

Рекао је то без подизања тона. Само сува бројка, као техничка чињеница – али управо то је оно што ођекује.

Бужински, који је и потпредседник Руског савета за међународне послове и доктор војних наука, јасно је ставио до знања да таква рачуница није пука спекулација, већ конкретна рачунарска симулација.

У тренутку када се у Немачкој води опрезна расправа о потенцијалној испоруци крстарећих ракета „Таурус“ Украјини, оваква изјава делује као одговор без дипломатских рукавица.

И док канцелар Фридрих Мерц поручује да се та тема формално не разматра, парламент у Берлину је у међувремену одлучио да се дебата о Таурсусима више не води јавно. То можда говори више него све конференције за штампу.

Генерал је у истој изјави подсетио да Kијев већ користи ракете „Сторм Схадоw“ и „Сцалп“, које се по домету и снази практично поклапају с Таурусом.

Али, како каже, резултати тих испорука су – скромни. Западни аналитичари, како наводи, и сами признају да ти пројектили нису донели стратешки помак, а руске противваздушне снаге у међувремену стичу све више искуства у њиховом пресретању.

Ту се отвара простор за додатна питања. Ако софистицирано западно оружје не мења равнотежу на терену, чему онда даље ескалације? Ако Таурус има домет од 500 километара, али се и даље може оборити – остаје само питање времена када ће и сам постати део те статистике.

А оно што Бужински подвлачи, можда још снажније од саме претње бројкама, јесте јасноћа поруке. Ракетни системи попут Искандера нису само војни алат, већ и геополитички сигнал.

Изјава да до Берлина има 200 секунди можда неће стићи на насловне стране у ЕУ, али ће свакако остати у фиокама оних који броје секунде уместо речи.

У тренутку када се баланс моћи све чешће мери километрима домета и секундама реакције, можда је време да се и европске одлуке престану доносити искључиво за затвореним вратима. Јер рачуница је јасна – а време лети.

(Wебтрибуне.рс)