Политичке кампање током последњих година постају све агресивније, али и бесмисленије, тако да се у актуелном периоду јављају и оне које се своде на огољену пропаганду без икаквог упоришта у реалности.
После политичког успеха који су донеле поједине кампање засноване на промоцији политичких лидера као суперхероја, било у играним филмовима, било у оним који су неосновано презентовани као документарни, црногорски председник Мило Ђукановић је одлучио да се и он у овогодишњој предизборној кампањи окуша у улози „акционог јунака“ у квазидокументарном филму „Завјера“.
За овај филм његов режисер Шеки Радончић, познат по блискости црногорском режиму, у синопсису „холивудски“ наводи да приказује заверу која је за циљ имала „уклањање прозападног премијера Мила Ђукановића и инсталирање проруске власти у Црној Гори“, односно да се ради о остварењу из жанра епске фантастике, које говори о томе како је на путу малене Црне Горе ка „хепиенду“ у загрљају НАТО пакта, неуспешно покушала да се испречи „велика и страшна Русија“, те како се на крају све ипак добро завршило само захваљујући суперхероју „Миломену“, племенитом спасиоцу црногорске нејачи.
Наиме, Радончићев филм „Завјера“ ће 15. августа бити приказан у склопу такмичарског програма на сарајевском филмском фестивалу. Тема филма је наводни државни удар, који је требало да се реализује приликом претходних парламентарних избора у Црној Гори, 2016. године. Током монтираних судских поступака, који су се овим поводом водили претходних година, недвосмислено је установљено да се и тада радило о „изборном маркетингу“, те конструкцији црногорског руководства у циљу опстанка на власти, као и да не постоје никакви докази да је било ко из иностранства учествовао у организацији било каквог преврата у Црној Гори, већ се све своди на лажна сведочења психички оболелих лица, која су за то од стране црногорских власти додатно материјално мотивисана.
У наведеном контексту, сасвим се основано може закључити да је „ријалити програм Државни удар“, који је у циљу опстанка Ђукановићевог режима црногорским гласачима емитован током претходних избора, уочи овогодишњих парламентарних избора добио својеврсни наставак, оличен у филму „Завјера“. Међутим, не ради се о првом наставку, с обзиром на то да је Ђукановићева пропагандна машинерија у међувремену, током фебруара ове године, већ пласирала сличан тенденциозни квазидокументарни филм „Свједок божје љубави“, којим су од стране црногорског режима „наивном народу“ као „главни негативци“ презентовани митрополит Амфилохије и Српска православна црква, са којима ће се спасилац Црне Горе „Миломен“ коначно обрачунати.
Околност да се предизборни пропагандни филм црногорског режима уз велику помпу приказује на фестивалу у БиХ, евидентно указује на то да Ђукановићев политички маркетинг приликом овогодишњих парламентарних избора превазилази границе његове државе, те на грубо мешање власти у Сарајеву у изборе у Црној Гори. Међутим, када се уђе у анализу мотива за овакво „садејство“ босанских и црногорских власти, не може се искључити могућност да је у питању управо подизање унутрашњих и регионалних тензија, у циљу стварања амбијента за насилно и противуставно деловање црногорског режима, односно својеврсна припрема за нове измишљене и незаконите поступке, а самим тим и будуће наставке серијала „Миломен“.
Преостаје да се види ли ће и остатак предизборне „представе“ Мила Ђукановића бити овако неоригиналан, театралан и испразан, на нивоу холивудске „Ц продукције“, или ће ипак одређену дозу озбиљности унети нови „церемонијал мајстор“ из Хрватске Борис Малешевић, за чију помоћ је Ђукановић издвојио значајна средства, понет резултатима које је својим „триковима“ Малешевић током претходних парламентарних избора у Хрватској обезбедио за свог тадашњег клијента, Ђукановићевог стратешког партнера, Андреја Пленковића.