ИСТРАГА је пре неколико дана писала о милионским донацијама које Фонд за хуманитарно право и Наташа Kандић добијају из иностранства. У Фонду за хуманитарно право поред Наташе Kандић ради још десетак људи. Ти људи заједно са Наташом Kандић сваке године поделе милионе евра донација. Тим донацијама из иностранства плаћају се провокације Србије које Фонд за хуманитарно право изводи свакодневно. Сам Фонд за хуманитарно право је настао 1992. године са циљем да се Срби прикажу као ратни злочинци. Kо су онда људи који раде за Наташу Kандић?
Одмах испод Наташе Kандић налази се Ивана Жанић. Она је извршни директор Фонда за хуманитарно право. По свему судећи и за коју годину нова Наташа Kандић. У својој каријери била је у више невладиних организација. Учествовала је у пројету Досијеи, који се бави наводним злочинима Срба над Албанцима.
Часлав Нинковић је координатор у Фонду за хуманитаро право. Ради на свим пројектима ове организације. Само прошле године Фонд за хуманитарно право је донирао другим сумњивим организацијама за њихове пројекте 30 милиона динара. Часлав такође врбује младе људе за Фонд и Наташу Kандић.
Јована Kоларић је истраживачица на пројекту „Досијеи – Потрага за починиоцима ратних злочина“. Волонтирала је у разним невладиним организацијама. Један од пројеката Фонда и Наташе Kандић је и истраживање о наводним злочинима Срба над Хрватима у Војводини.
Вишња Шујачић је координаторка пројекта Фонда у којем контролише у којој мери Србија кажњава наводне ратне злочине. Активна је била у оквиру удружења “Црна кућа” из Новог Сада. Ово удружење поседује објекат- кућу(црна кућа) у којем се скупљају како агенти провокатори из невладиних организација тако и војвођански сепаратисти.
Предраг Милетић је координатор Информационог система Фонда за хуманитарно право чији део је и База података о ратним злочинима и повредама људских права.
Јелена Јовановић се придружила Фонду за хуманитарно право 2010. године. Она се бави истраживањем и аналитиком за Фонд. Радила је на дигитализације грађе Међународног кривичног суда за Југославију
Милан Гачановић је у ФХП-у ангажован на информатичкој и статистичкој подршци и пословима везаним за анализу и обраду података у Бази података ФХП-а. Милан је у ФХП-у од оснивања организације 1992. године.
Владимир Милановић координира пројекат Трансфер хашке архиве и води Архив и Библиотеку Фонда за хуманитарно право.
Миа Деретић је шефица рачуноводства ФХП-а. Рачуноводствене послове претходно је обављала у неколико иностраних и међународних компанија. Важи за особу од великог поверења Наташе Kандић. Ово није чудно с обзиром да буџет Фонда за хуманитарно право сваке године износи неколико милиона евра.
Биљана Васковић је финансијска менаџерка ФХП-а, задужена за финансијско управљање регионалним пројектом Иницијатива за оснивање РЕKОМ, благајничко пословање и финансијско извештавање донаторима.
Мерис Мушановић је Правни аналитичар ФХП-а ангажован у оквиру програма “Репарације”. Пре ангажмана у ФХП-у Мерис је радио у адвокатској канцеларији у Сарајеву. Убрзо је схватио да је много исплатљивије нападати Србе да су ратни злочинци и криви за рат.
Ови људи које сте видели потроше неколико милиона евра годишње. Једини њихов задатак је да нападају Србију и да Србе прикажу као ратне злочинце.
На линку овде можете прочитати списак донатора Наташе Kандић и којим новчаним сумама располаже Наташа Kандић и њени људи.
