На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је српско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да тражи.
Па смо одлучили да подсетимо на неке чињенице, и то кад су злочини Независне Државе Хрватске над децом у питању.
Користећи податке из више извора, као и податке из књиге „Били смо деца: Јасеновац – гробница 19.432 девојчице и дечака“ Драгоја Лукића, објављене 2000. године, подсећамо да је у Независној Држави Хрватској, за време Другог светског рата, а према подацима који још увек нису коначни, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Од тог броја, 14.528 деце води се као жртве рата, а над 60.234 детета извршен је најтежи облик геноцида – 32.054 су дечаци, 28.012 су девојчице.
Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске 3.710 и хрватске – 2.289 деце. За 273 деце није утврђена национална припадност.
По више од хиљаду разних стратишта широм Независне Државе Хрватске убијено је 37.139 деце.
У бројним хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 детета. Само у Јасеновачком логору убијена су 19.432 детета.
У офанзиви немачких фашистичких трупа и хрватских усташких фашиста, њих око 40.000, на Козару, у пролеће 1942. године, српски народ тог подручја убијан је или на лицу места или одмах након заробљавања. А велик део народа усташе су отерале у Градину, на десној обали Саве, и ту их поклале или маљевима побиле. Многи су отерани у Логор Јасеновац и ту побијени.
Са Козаре је тада отерано у концентрационе логоре или на рад у Немачку преко 68.500 Срба.
Из 219 козарских села и градова убијено је и на друге начине уморено више од 11.000 деце. Најмлађа су била у пеленама и колевкама, а најстарија су имала 14 година. Њих 1.195 било је од неколико дана до неколико месеци старости. Просечна старост 11.194 убијених дечака и девојчица била је 6,5 година. Од тога је убијено: српске деце – 10.775, ромске – 310, муслиманске – 73, јеврејске – 15, хрватске – 12, а за деветоро деце није утврђена националност.
Деца у НДХ најсвирепије су мучена и убијана по логорима у Јасеновцу и околним местима која су била у саставу тог логора: Стара Градишка, Јабланац, Млака, Уштица, затим у Горњој Ријеци, Јастребарском, Сиску, у транспортима, по загребачким болницама и прихватилиштима, по Славонији и Мославини, у логору Старо Сајмиште код Земуна…
И шта после овога рећи? Ништа. Јер не вреди. А Европска унија, чија је Хрватска најмлађа чланица, нит ромори, нит говори. Што значи да се ЕУ слаже са терором над оно преосталих Срба у Хрватској. Само је озбиљно питање: докле ће то трајати и шта би се могло из тога изродити?
Јер очигледно је да баук фашизма (са старим, али и новим, савременим садржајима) кружи Европом. А ЕУ не схвата да су сада и њена деца у питању.
(С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)