Српско-руско Братство је удружење које гаји односе Русије и Србије, а посебно с аспекта међународне кризе. Српско-руско Братство је посебно ту да свету објашњава суштину савремених сукоба и суштину борбе Русије у савременом свету. И Србима и народима у окружењу морамо да објаснимо да нама напретка нема уколико нисмо са Русијом – указује генерал Лука Кастратовић и истиче да се посебно се морамо везати економски, јер „видимо шта ради Америка: уводи санкције Србији јер ми нисмо против Русије и не уводимо јој санкције“.
Генерал Кастратовић ове речи упућује као доносилац Повеље српско-руског Братства, а он је и председник Клуба генерала и адмирала Србије.
Да подсетимо, у Повељи је, између осталога, записано и ово: Српско-руско братство је наш приоритет. Утемељио га је Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет.
Будући да је Русија данас несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине, важно је правилно сагледати значај српско-руског братства и наш „део посла“ о коме је Кастратовић говорио на почетку.
Питамо га шта је за њега српско-руско братство данас као феномен, који је његов значај, како, којом брзином и у којим сферама да га развијамо.
Ево његовог одговора:
Наше пријатељство траје вековима. Русија је, кроз историју, помагала Србију и Црну Гору. И одмах на почетку да кажем да није тачно да је у Првом устанку Русија издала Србију. Они су дошли на Дунав, али је Наполеон дошао под Москву и Руси су се морали вратити да отерају Французе. Потом су се вратили. А пре тога су склопили Букурештански мир који Турци нису поштовали. Захваљујући Русима, кренуо је Други устанак. Па у Првом светску рату, руски цар је дао ултиматум Французима да прихвате српску војску која долази на Јадранско море, јер ће у супротном иступити из Савеза. У Другом светском рату је била свесрдна помоћ, а посебно у београдској операцији, кад су 1944. руске снаге дошле са Украјинског фронта преко Војводине, ослободиле Београд и омогућиле Народноослободилачкој војсци да коначно протера Немце из целе земље и заврши ослобођење.
Без обзира на несугласице после рата, а посебно 1948, Русија је ипак увек била уз Србију, јер смо један, словенски народ.
То је посебно интересантно за савремени свет. Ово што се дешава у Украјини је борба Запада против Истока, односно борба католицизма против Православља и Словена. То је стратегијски и економски интерес. Економски: да се дође до Сибира, до руских богатстава. А други стратегијски је спречила Русија која је кренула у специјалну војну операцију против НАТО који јој је био претња. НАТО је хтео да преко Украјине сломи Русију, а затим Кину.
После овог рата више ништа неће бити исто. Русија ће окупити много земаља, БРИКС, све земље Латинске Америке, Африке, Азије које су трпеле колонијализам и неоколонијализам колективног Запада. Све оне ће се окренути према Русији.
Русија сарађује са другим земљама поштујући њихов суверенитет, док Запад све ради на бази послушности и диктата.
Наше братство са Русијом треба развијати у свим правцима: друштвеном, политичком, економском. Србија треба да подржи БРИКС и Русију и да се и она укључи у све те активности. Јер, Русија нуди равноправну сарадњу и очување суверенитета сваке земље, без обзира на величину територије, бројност становништва, економију и слично.
Не би требало да оклевамо и да каснимо. Ипак би требало да се током ове године то реши, јер српски народ није за колективни Запад. И сам Свети Сава је рекао да не треба тражити нове пријатеље међу доказаним непријатељима, а видимо шта су нам радили Американци и цео Запад 1999, шта су нам радили Немци у Првом и Другом светском рату. Ту нема никакве дилеме. Свети Сава је дао упуте пре 8-9 векова. Према томе, немамо зашто да оклевамо. Треба да сарађујемо са целим светом, али је приоритет сарадња са Русијом и са земљама које је подржавају.
Што се тиче наше окружености НАТО као некој сметњи – па та претња НАТО није никад престајала.