“Франкен” је био пловећа бензинска пумпа – брод који је немачку ратну морнарицу у Балтичком мору за време Другог светског рата снабдевао горивом. Танкер је могао да превезе до 10.000 тона горива.
Осмог априла 1945. Руси су га торпедирали и брод је потонуо у близини пољског полуострва Хела недалеко од Гдањска. Резервоари за гориво су му били делом пуни.
Према тада важећем ратном праву, олупина је после рата постала власништво Пољске.
– У то време је вађење брода за морског дна било нерентабилно. Брод је лежао тамо и никоме није сметао – каже Бенедикт Хац, научник са Поморског института у Гдањску.
И додаје да је данас друкчије! Искусни хидрограф, навигатор и капетан не сумња да ће једном доћи до катастрофе, пише Дојче Веле.
Темпирана бомба
У последњем извештају о стању танкера пише да је у њему било још 3136 кубних метара горива.
– Све и ако је приликом потапања део те течности изгубљен – још увек је много у олупини – каже Хац.
Према досадашњим сазнањима, има и танкова који су још увек у добром стању – нису напрсли.
– Добар рад немачких инжењера – каже тај стручњак.
Али, ни најбољи инжењери не могу да ставе ван снаге законе физике. Челик бродских резервоара кородира брзином од једног милиметра у десет година. Током седам деценија тако је нестало 7 од 12 милиметара челика, а даља корозија ће довести до сламања бродског трупа под сопственом тежином и неконтролисаног пуцања конструкције те цурења горива. То би имало драматичне последице по животну средину. Осим тога, Балтичко море је повезано и са Северним морем.
Хацов тим је годинама безуспешно куцао на многа врата. Процењује се да би вађење олупине из мора коштало између осам и 20 милиона евра, укључујући трошкове осигурања и уклањања борбених средстава.
Да би тема постала позната јавности, пољска фондација „Маре“ је покренула информациону кампању. Но, досад прикупљен новац био је довољан само за истраживања олупине споља, те за развој метода и смерница за уклањање опасних материја.
Зато ваља пожурити – што саветује и Петер Торклер, шеф фондације Балтфц са седиштем у Грајфслвалду.
– С обзиром на то колико је динамичан економски развој гдањског залива, те како се тамо развија туризам и колико тога Пољаци тамо граде, наш савет је да се на ово гледа као на изузетно важан пројекат – наводи он.
У фебруару ове године, Немци су одлучили да се укључе у пројекат и то су учинили 23. априла 2018. Они су у Балтичко море послали истраживачке бродове ИМОР и ЛИТОРАЛ. Рониоци су до сада под водом провели 60 сати, од тога 13 сати на олупини.
Почела је нова информациона кампања, а пољској влади је упућена петиција у којој се тражи чишћење резервоара “Франкена” – до сада је потписало више од 25.000 особа.
Спасавање еко-система
– Не желимо никога да осудимо, већ се залажемо за опште ангажовање на спасавању еколошког система Гдањског залива – каже Олга Сарна, председница фондације “Маре”.
– Потребно је прекинути ћутање – опомиње Петер Торклер указујући на безуспешне покушаје Поморског института у Гдањску да заинтересује власти за тај проблем.
У јулу ове године, пољски министара за бродски саобраћај Марек Гробарчик формирао је специјалан тим за решавање проблема са “Франкеном”. Активисти заштите животне средине се надају да ће министарство у Бриселу издејствовати и новчана средства ЕУ за тај пројекат.
Нико неће преседан
Немачке власти су у овом случају веома опрезне. Kаролин Цергер из Савезног министарства за животну средину, заштиту природе и безбедност реактора у Немачкој, указује да се олупина налази у пољским територијалним водама и препоручује Пољацима да се обрате групи стручњака “Хелцом СУБМЕРГЕД” чије седиште се налази у Хелсинкију.
– Нико неће да ствара преседан. Олупине су огроман проблем, има их на хиљаде. О томе се у Јавности нерадо говори” – наводи Петер Торклер.
Темом “Франкен” бавио се и Међународни клуб Министарства спољних послова (ИЦАА) у којем су повезане бивше и садашње немачке дипломате. Петер Торклер види прве успехе.
– Након што смо видели да кампања у Пољској добро иде, запитали смо се какви форуми и институције би у Немачкој могли да се баве тим питањем. То је сигурно велики пројекат, али ако сви који се бавимо њиме будемо сарађивали, могли бисмо заједно са Немачком и Пољском много да постигнемо – каже торклер.
