Дана 27. новембра мађарски премијер Виктор Орбан, који је већ у сукобу са бирократама ЕУ (које нико није бирао на изборима) због његовог инсистирања на праву да националне владе (изабране од стране својих грађана) одлучују ко ће постати гграђанин ЕУ у избегличкој кризи која потреса Европу, замахао је још једном црвеном заставом, која би потенцијално у будућности могла изменити ЕУ какву познајемо данас.
Орбан је био домаћин шестог годишњег самита Кине и земаља централне и источне Европе (CEE) „16+1“ у Будимпешти којем је присуствовао и кинески премијер Ли Кећианг. Догађај се једва помињао у западним медијима, упркос чињеници да би у наредним месецима могао да посеје семе раздора унутар Европе између федералне ЕУ којом доминирају Французи и Немци и којом се управља из Брисела и слободније ЕУ базиране на нацијама по моделу Мађарске, Аустрије, Пољске, Чешке Републике и других источних чланица ЕУ.
У уводном говору Виктор Орбан је истакао да је најконкурентније окружење за инвестиције у централној и источној Европи. Такође је приметио да је не тако давно Азија зависила од Запада у контексту инвестиција у модернизацију, да би данас „звезда Истока била у зениту утицаја“, а ми живимо у ери обележеној уздизањем Азије, и унутар ње Кине. „Ми се налазимо на почетку периода у коме ће даљи развој Европе зависити од технолошке и финансијске укључености Истока.“
Орбан је истакао да Самит није био против ЕУ. Рекао је да формат „16+1“ не само да служи најбољим интересима Кине и шеснаест земаља CEE, већ читаве Европе и ЕУ. Он је затим објавио да ће Мађарска покренути тендер за реконструкцију пруге Београд-Будимпешта, уз кинеску финансијску подршку. Цена пројекта је 2.4 милијарде евра, од којих ће 85 одсто бити обезбеђено од Извозно-увозне банке Кине. Овај пројекат је први европски који укључује Мађарску као чланицу ЕУ и нечланице Србију и Кину. Он ће креирати велику модерну теретну руту до Западне Европе кроз централну Европу. Чудно је да се о овоме у Бриселу не говори са задовољством, напротив.
Годишњи самит Кине и земаља CEE или „16+1“ је покренут 2012. године пре формалне инаугурације кинеске инцијативе Појас и пут крајем 2013. До ове године она је имала веома мало резултата и служила је за то да Кина и земље CEE, нове ЕУ чланице и оне земље које аплицирају за чланство, размењују информације, али ништа конкретније од тога. Развој иницијативе Појас и пут током протекле године је кренуо да то мења из корена.
У свом говору на самиту премијер Ли Кећианг је предложио успостављање још железничких линија од стране кинеске компаније „Чајна рејлвеј експрес“ и више директних летова између Кине и Европе. Он је саопштио да би Кина у региону CEE желела да направи свој логистички центар, што ће се вероватно десити у Мађарској која је у кључним кинеским инвестиционим фокусу. Он је такође објавио успостављање Међубанкарске асоцијације између Кине и земаља CEE, као и друге фазе изградње Фонда за инвестициону сарадњу Кине и земаља CEE.
ЕКОНОМСКА ДИПЛОМАТИЈА „ЈЕДАН НА ЈЕДАН“
Кинеска развојна банка ће обезбедити средства у износу око две милијарде евра кроз развојно оријентисане позајмице Међубанкарској асоцијацији Кине и ЦИЕ, која је на самиту званично успостављена, рекао је Ли. Он је такође објавио да ће друга фаза инвестиција из Фонда за кооперацију инвестиција у износу од једне милијарде долара бити потрошена у највећој мери у 16 европских држава. Ли је истакао снажан раст увоза пољопривредних производа из тог региона у Кину, у износу од 14 одсто ове године. Затим је позвао да се изради студија изводљивости о продужења пруге која повезује грчку луку Пиреј и Будимпешту до Аустрије. Од 2012. кинеске инвестиције у 16 земаља CEE порасле су за 300 одсто, са три милијарде на преко девет милијарди америчких долара.
Фокус на земље CEE од стране Пекинга је резултат ледено хладног одговора Европске уније у Бриселу, а посебно од стране немачке и француске владе. За њих је Иницијатива појас и пут, понекад називана Нови пут свиле, претња њиховој доминацији у ЕУ. Недавни развој ситуације у погледу одлуке немачког министра пољопривреде да против жеље већине земаља чланица ЕУ изда ново петогодишње одобрење за токсичне глифосфате пример је бруталних бриселских метода. Оне постају све ригидније како отпор тврдокорним бриселским политикама у погледу избеглица и безбројних других питања расте.
Након последњег састанка, 16 земаља Кине и CEE формално је потписало сагласност за своје учешће у кинеској иницијативи Појас и пут на бази односа један на један. Тај договор укључује Пољску, Босну и Херцеговину, Хрватску, Чешку Републику, Естонију, Мађарску, Летонију, Литванију, Македонију, Црну Гору, Румунију, Србију, Словачку, Словенију, Албанију и Бугарску.
Грчка, иако није формало чланица иницијативе „16+1“, већ је у фокусу кинеских државних инвестиција у ЕУ. Док Брисел и посебно Берлин од кризе 2010. године Грцима нуде само оштре мере штедње, Кина нуди инвестиције. Она је у приватизовану грчку луку Пиреј инвестирала више од 500 милиона долара преко своје државне бродске компаније COSCO, претворивши је у данас најпрометнију луку на Медитерану.
Кина је од 2008. управљала луком Пиреј, а овог априла је купила удео од 67 одсто власништва за осам милијарди долара од грчке владе, укључујући и 500 милиона за модернизацију. Кинеска лука Пиреј ће служити као капија за транспорт кинеске робе ка ЕУ, највећем кинеском трговинском партнеру. Сада, са договором са Мађарском да комплетира железницу Београд-Будимпешта, трговински токови могу да постану важни и за Кину, али и за чланице CEE унутар ЕУ. Грчка је у мају 2017. узела учешће на састанку иницијативе Појас и пут и потписала важне економске уговоре са Пекингом.
ЕУ ПОЧИЊЕ КОНТРАОФАНЗИВУ
Уместо да поздрави кинеске инвестиције у проблематичне економије CEE, Европска комисија у којој доминира Немачка спрема се да уведе стриктнија инвестициона правила. У септембру је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, један од оних који свој посао дугују немачкој канцеларки Ангели Меркел, најавио предлог новог правила ЕУ да се из једног центра контролише прилив страних инвестиција у државе чланице ЕУ, што је још један покушај да се државама чланицама одузме оно мало што је преостало од националног суверенитета над економским развојем.
Јункеров предлог под називом „Скрининг инвестиција“, уколико буде усвојен од стране држава чланица, захтевао би посебан надзор и одобрење од Брисела онда када компанија која је у страном власништву жели да инвестира у европске луке, енергетску инфраструктуру или одбрамбену индустрију. Немачка, Француска и Италија одмах су поздравиле Јункеров предлог. Овде видимо линије раздвајања које ће само постати очигледније када се економски односи у ЕУ додатно затегну у наредним месецима.
У таквом преокрету би одлучујућу улогу могла да игра Аустрија. У октобру је конзервативна Аустријска народна партија (ÖVP) однела победу на изборима, учинивши Себастијана Курца канцеларом у коалицији са евроскептичном и антиимигрантском Слободарском партијом Аустрије (FPÖ). Орбан је Курцу пожелео добродошлицу као „блиском савезнику“. За аустријску економију кретање ка суседним земљама источне Европе, посебно ка Мађарској, сада када су две земље блиске у супротстављању избегличким политикама и другим насилним потезима Брисела, могло би да иницира велики тектонски покрет у политичкој равнотежи унутар ЕУ.
За Аустрију сарадња са кинеском иницијативом Појас и пут итекако има смисла. За Аустрију је повезивање са Кином и иницијативом Појас и пут логичан избор имајући у виду снажне односе те земље са источном Европом и Западним Балканом. Државе CEE имају велики дефицит у инфраструктури, а аустријска индустрија може да одигра конструктнивну партнерску улогу кинеским инвестицијама, што Кинези воле да назову win-win ситуација. Јасно је да се садашњи правац немачко-француске доминације унутар ЕУ не може наставити као до сада. Линије поделе су предубоке.
Директор макроаналитике у данској Саксо банци Кристофер Дембикин у својој недавној процени ових нарастајућих подела предвиђа да ће се „подела између старог језгра чланица ЕУ и скептичнијих нових чланица ширити до нивоа провалије у 2018. години, померивши центар гравитације са франко–германске осовине на осовину „Вишеградска група и пријатељи“ (Мађарска, Чешка Република, Пољска, Словачка итд).
Дембикин сугерише да ће француска Макронова „ЕУ реформа“, која предвиђа дубљу интеграцију и креира заједнички трезор и заједнички одбрамбени буџет, са више правила која се спроводе одозго на доле, гурнути земље CEE и вероватно Аустрију и Италију ка креирању нове мањине за блокирање те иницијативе састављене од 13 земаља у Европском савету. Оне ће гурати ЕУ у смеру напуштања погубне немачке политике прихвата избеглица и економске штедње у корист економских подстицаја. То би свакако била освежавајућа промена за милионе Европљана. Смело предвиђање? Вероватноћа да ће до тога доћи у овом тренутку није толико мала.
Вилијам Ендгал – консултант за стратешки ризик и предавач. Дипломирао је политикологију на Универзитету Принстон и аутор је бестселера о нафти и геополитици.
Превео Иван Ристић
Извор: standard.rs / journal-neo.org
