Познати загребачки публициста, Мислав Хорват, написао је занимљив статус на свом Фејсбук профилу о покојном председнику СР Југославије, Слободану Милошевићу. Статус Мислава Хорвата преносимо у целости.
„На данашњи дан рођен је последњи српски државник. У преломним временима не само за српство, него и за људски род водио је српски народ, без и једног савезника, без Русије и Kине, са генералима ЈНА задојеним титоизмом који су хтели бранити братство и јединство са онима који Србима никад нису били браћа и који су од запада наоружани и подржани да нападну Србе, са лажним патриотским опозиционарима које је плаћала хрватска служба, са народом који је деценијама расрбљаван и заглупљиван, са лудом женом и породицом, са службом и војском избушеном америчким агентима…
Правио је грешке, али је иза њега остала Република Српска, након 5 векова ускрсла српска држава западно од Дрине, резолуција 1244, минималан дуг, скоро сва стратешки важна предузећа у власништву државе и 10 година које су спасиле свет, купили Русији времена да изнедри Путина и супротстави се англо-америчком империјализму и доминацији. То је остало иза Слобе, а шта ће остати иза ових данас?
Ево шта су о Милошевићу рекли највећи, најкредибилнији и најхрабији светски интелектуалци, који се годинама боре против англо-амерички глобалистичких елита: „Милошевић је пример суверенистичког отпора који се не заборавља, оне импулсивности која га је, због превелике љубави према својим идеалима, довела до сопственог краја, а да је тога био свестан.
Његово учење о отпору у нашем времену се тиче нашег идентитета као Европљана, наших корена по којима се разликујемо од оних преко океана, једне земље без нације, без историје, једне земље начињене од мешања разних боја, илузорног материјалистичког сна за многе: употреби и баци.“ (Дарио Зумкеллер, филозоф и социолог, један од водећих италијанских интелектуалаца)
“Милошевић је најдемонизиранија личност у тој најдемонизиранијој земљи. Њега бранити од велике је важности, а при том није неопходно да се човек слаже са сваком његовом одлуком. Наиме, бранити Слободана Милошевића значи стати у обрану свих оних малих земаља које се боре да задрже право на самоодлучивање.
Његов злочин састоји се у томе што се упорно супротстављао западним силама и мултионационалним компанијама које намеравају да између себе поделе југословенска богатства. У томе је бивши југославенски председник показао већу чврстину од многих вођа и на истоку и на западу који су веома лако пристајали на диктате “чувара” људских права.” (Баррy М. Литуцхy водећи експерт и професор европске историје на престижним америчким универзитетима)
„Слободан Милошевић може се сматрати првим политичким затвореником такозване глобализације капиталистичких амбиција. Kао симбол отпора Новом светском поретку морао је бити осуђен у процесу замишљеном да оправда НАТО-ове ратне злочине, а који се на крају претворио у спрдњу, те је морао послужити као пример дисидентима који нису спремни „сурађивати“ и одбијају служити Новом светском поретку.“ (Робин де Руитер највећи светски експерт за анализу глобалних елита, историчар и теолог, говорио седам језика, најпревођенији холандски писац свих времена)
Занимљиво да Туђман има тргове, улице и споменике по целој Хрватској. Тек отворени нови аеродром у Загребу, највећи у Хрватској назван је „Фрањо Туђман“ и тако га је назвала СДП-ова влада, значи наводни левичари. Иако је Туђманова ћерка Невенка осуђена од хрватског суда ради криминала, Туђманов унук је са 25 година имао банку коју је отворио са криминалцем Хрвојем Петрачем и коју су заједно покрали.
Туђманова жена је ухваћена како уплаћује 200 000 марка и 50 000 долара на свој рачун, док је водила наводну хунанитарну организацију за децу Хрватске. Туђман је поклонио хрватски телеком Немцима и омогућио пљачкашку приватизацију. Са друге стране, није спорно да је Слоба имао жену и сина какве је имао, али водио је земљу под санкцијама.
За разлику од Хрватске, где су се највеће пљачкашке приватизације десиле за време 10 година Туђманове власти у којима је и сам Туђман учестовао, у Србији су се пљачкашке приватизације одиграле након 5. октобра кад Слобе више није било.
У околностима у којима је водио Србију направио је максимум, избегао је грађански рат између националиста и комуниста, извукао на рачун Kрајине која се није могла бранити Републику Српску, изборио резолуцију 1244 и мање се задужио у 10 година него све владе после њега у 10 дана. Kо је деведесетих требао водити Србију? Шешељ, Мићун, Драшковић?
Сваки од те тројице одвео би Србију у нестанак. 1971. Србију водила србофобна Латинка Перовић и њена банда, а у Хрватској градило 20 хотела годишње, па су ипак Хрвати покренули масовне демонстрације против Срба и Југославије. Сви српски непријатељ (усташе, балије, шиптари, аутошовинисти, другосрбијанци) мрзе Милошевића, запитајте се зашто?“ Међутим, поједини медији у региону оспоравају тврдње да је реч о познатом новинару.
