Хрватски ослободилачки покрет или ХОП је усташка организација коју је Анте Павелић основао 1956. у Аргентини
Чланак ове усташке организације преносимо у цјелости:
„Србе боли и смета што су се уз глазбу Томпсона на Дан побједе над фашизмом Црногорци сјетили да је и Црна Гора хрватска земља света.
На данашњи дан деветога свибња 1945. и службено је окончан Други свјетски рат, који је почео повијесно у рујну 1939. нападом Хитлерове Њемачке на Пољску. У ноћи између 8. на 9. свибња 1945. уз назочност тада водећих политичких узваника свијета стављена је и службено точка на ту шестогодишњу трагичну епоху новог доба. Од тада девети свибња слави се као Дан побједе над фашизмом, уједно и Дан Еуропе. Фашизам је био зло у име кога је убијено 16,5 милијуна људи, а у име њему тада јавно прокламирано супротстављеног новог тоталитаризма званог комунизам и у рату и у пораћу након 1945. ра до пада Берлинског зида 1989. године убијено је диљем свијета 165 милијуна људи, десетороструко више него у вријеме фашизма.
То нипошто не значи да два велика свјетска зла треба уопће и успоређивати по броју људских жртава, јер нормалан ум и здрав разум не може никад прихватити ни комунизам, нити фашизам као друштвени поредак у којем се политички противници сустава пребијају, затварају, прогоне и убијају, а малобројна и повлаштена друштвена класа ужива у благодатима и чарима живота на штету већине, премда ничим нису заслужили привилегирани друштвени статус. Већина пука обичних смртника нема права гласа и слободе исказивања мишљења нити у фашизму, нити у комунизму. И то је заједнички именитељ за оба наведена тоталитаризма, потпуно опречна смислу слободе мисли ријечи и поимању постојања човјека као мисаоног бића. Срби се и данас препиру величајуци наизмјенично или и успоредо Титов комунизам и Михајловићев фашизам, што нам свједочи да нису уопће дозрели као народ и опћенито и друштво у цјелини откривању трећег и правог пута, који неће имати никакве повезнице ни са четницима, ни са партизанима. Јер, и једни и други били су и остали велико свјетско зло.
На службено опорбеном порталу Вучићева фашистичког режима у Србији Директно.рс данас је с великим огорчењем објављено како су јутрос на државној телевизији Црне Горе под кратицом РТЦГ из уредништва те далековиднице ријешили гледатељству пожељети добар и угодан дан уз пјесме гласовитог хрватског пјеваца Марка Перковића Томпсона.
У трусту пилећих мозгова свесрпских ревних мислилаца Марко Перковић Томпсон као и сви остали и прави хрватски домољуби има префикс „усташа“, којим Срби „часте“ свакога Хрвата на свијету који је поносан на властито национално подријетло, језик, цркву, културу, традицију, обичаје и фолклор хрватског народа. У тој големој и непрегледној већини државотворног и домољубног хрватског пука је и Марко Перковић Томпсон, човјек чију су пјесму Срби гледајући јутарњи програм црногорске државне телевизије РТЦГ, најприје халоефектом детектирали кроз старохрватски поклич „За дом спремни“, што је у Хрвата познат још од времена легендарног јунака и бораца против Турака Зрињских и Франкопана, онда преко бана Јелачића и Радича Стјепана, па све и тијеком ратних деведесетих у вријеме Домовинског рата и све до наших сувремених дана ове 2020. године. Код Срба је као и обично пристутно селективно памћење, те су се по потреби њиховог кутка и зазивања повијесног тренутка досјетили обнародовати како је наводно Томпсонов глазбени спот снимљен у Глини, гдје су, „откривају“ Срби усташе 1941. „спалили више од тисућу српских цивила“.
Тим знанствено фантастичним открићима великосрпских „спелеолога“ вјерују само они мазохисти и блентави наивци што могу повјеровати да је посве „нормално“ да име само једног убијеног Србина у радном логору Јасеновац буде исписано и више десетина или више стотина пута. И то је аргументирано и документирано објелодањено свијету именом и презименом лажних пописа измишљених и пренапуханих српских жртава Јасеновца, а појединости су у слици и ријечи подробно презентирано прије неколико година на порталу Слобода.хр, који уредује Франо Цирко.
Сад би Срби из Србије преко портала Директно.рс жељели уређивати и глазбени програм њиховог некадашњег другог и заслијепљеног ока у глави у Подгорици. Но, заборављају да су се садашњи Црногорци још на референдуму за стјецање неовисности 2006. сјетили да им је искон хрватска Дукља илити Црвена Хрватска, а не њима подметнута и збиља маштовито десетљећима и стољећима подваљивана „српска Спарта“ и кад су већ данашњи Црногорци све више свјесни да потјећу од Хрвата, а не од Срба, посве је очекивано и примјерено да и глазбени програм прилагоде глазбеним укусима свога давног и изгледа, ипак, и на срећу оживјелог хрватског етничког искона, што је дуго био потискиван и затомљиван управо политичком промиџбом што је у Црну Гору стизала из Србије.
Данас, кад су и Црногорци колико толико осјетили дух и дах слободе и демокрације изражавања мисли и ријечи, могу и они запјевати, заиграти и за појас задјенути уз ритам и такт глазбе Марка Перковића Томпсона, а не као деведесетих кад су као тадашња србијанска колонија били силом приморавани слушати и гледати источњачко и азијатско – афричко ругло и смеће од глазбе у виду завијања, арлаукања и јаукања Џеја Рамадановског, фронтмена циганске глазбе из Србије или предводнице четничког турбофолка из Србије Светлане Ражнатовић, удове пријератног свјетског лопова и убојице с Интерполове листе и онда и ратног злочинца знаног на цијелом планету Жељка Разнатовића Аркана.
Чујте Срби, свака птица своме јату лети, па је и птица из хрватске Дукље почела напокон пјевати уз звуке и мелодије својих хрватских и католичких предака, те је заборавила србијански турбофолк уз ритам и у темпо азијатских номада из Истанбула и Техерана. Све ће то некако коначно и Срби једнога дана сварити и прихватити, макар и уз гозбу и уз сервирану порцију шумадијске Карађордеве шницле и шопске салате да кредите властите пропале пропаганде морају сад отплаћивати и на рате, али све са затежним каматама.
ХОП