Овај филм о Зејтинлику и деда Ђорђу приредили су историчар Ђорђе Бојанић и ђакон Дејан Јовановић. У овој тридесетоминутној причи наратор је Драгана Нешић, проф. српског језика.
Од деда Ђорђа ћемо у филму чути да је први чувар гробља био Саво Михаиловић који је био на челу групе задужене за есхумацију српских војника и њихово премештање на подручје будућег војничког гробља. Саво, Србин из Грбља из Црне Горе, сакупио је своје мртве другове и саборце, а потом их чувао до своје смрти 1928. године живећи у кућици саграђеној за њега и његову породицу у склопу гробља. Након смрти и сам се придружио својим саборцима, сахрањен је на Зејтинлику. Њега је наследио његов син Ђуро који је током Другог светског рата сачувао гробље и његове реликвије од нацистичке пљачке. Ђуро умире 1961. године и бива сахрањен уз оца на Зејтинлику, преноси Ђорђе Бојанић.
Данас је чувар, домаћин и водич српског војничког гробља на Зејтинлику Ђорђе Михаиловић, Ђурин син и Савин унук, који живи у чуварској кућици.
Ђорђе је ходајућа легенда. Енергију коју он има, многи млади људи немају. Без обзира на године, деда Ђорђе се не предаје, прича Ђорђе Бојанић.
Из филма сазнајемо и да се Српско војничко гробље на Зејтинлику налази у Солуну и у његовом склопу су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату.
Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. године налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле које је временом прерасло у данашњи комплекс. На Зејтинлику су сахрањени изгинули и умрли српски ратници који су се борили на Солунском фронту од 1916. до 1918. године.
Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин). На том простору, надомак Солуна, је у доба отоманске империје била пијаца за продају уља (зејтина). Иако је престала продаја зејтина на том простору, назив се одржао међу локалним становништвом до Великог рата, преноси Ђорђе Бојанић.
Да не заборавимо, Краљевина Србија изгубила је 1.247.435 људи, односно 26% становника, а 61% мушке популације старости између 18 и 50 година у Великом рату… за слободу и одбрану отаџбине од агресора.
Предраг Недељковић, именован је за помоћника чувеног Ђорђа Михаиловића… Он каже:“ Сваког дана почињемо посао у пет ујутро. На 12.000 квадрата гробља не сме да буде ни травчице…“ Хвала им што постоје, овакви људи… чувари наше историје, преноси Ђорђе Бојанић.
У филму ћемо чути да је Ђорђе задовољан што ће добити помоћ, али признаје да му је жао што то није неко из лозе Михаиловића. Каже нам да нема сина да га замени и зато још ради. Прича како има ћерку, и да то није посао за жену, и да овде треба мушкарац. Прича како ноћу долазе разни људи, зато и спава на гробљу и тако га чува. Каже да је срећан што му је Србија послала Предрага Недељковића, који је врстан познавалац српске историје, који ће га једног дана заменити. За Предрага каже да је храбар и частан човек, а другачији не може ни да буде потомак Солунца. Сада њих двојица чувају српску историју, преноси Ђорђе Бојанић.
Данас деда Ђорђе има 92. год.
