Др Даница Грујичић, директор Института за онкологију и радиологију Србије, рекла је да је од 1999. до 2018. забележен драстичан пораст броја деце оболеле од рака.
Она је на представљању монографије „Истина о последицама НАТО бомбардовања Србије 1999. године“ изнела застрашујуће резултате истраживања.
- Имали смо много већи број деце с малигнитетима. Онда су код деце и младих почели да се јављају тумори који нису били карактеристични за њихов узраст. Приметили смо да су тумори почели да мењају своју природу и постају отпорни на терапију. Поред малигнитета код онколошких болесника, приметили смо патолошке трудноће, аномалије код новорођенчади, аутоимуне болести и стерилитет код младих брачних парова – рекла је др Грујичић.
Подсетила је и на разарање животне средине током бомбардовања и указала на то да је 1999. у овом делу света направљен екоцид, док је данас заштита околине тема од изузетног значаја.
- У пракси имамо много већи број патолошких трудноћа, аутоимуних болести, хромозомских аберација, као и стерилитет код мушкараца. Ове појаве проф. др Слободан Чикарић повезао је с повећаним нивоом радијације као последице НАТО бомбардовања, а на нама свима у науци је да испитамо и докажемо да ли је то узрочно-последично повезано – рекла је проф. Грујичић.
У монографији су изнети подаци за период од 1999. до 2018, а у том временском интервалу број малигних обољења је статистички значајно повећан.
- Рецимо, 2015. имали смо 38.000 новооболелих и 21.000 умрлих. Поред свега тога, Србија, према подацима Европског информативног система за оболевање од рака спада у земље средњег ризика. Али све земље Балкана имају високу стопу смртности оболелих од ове болести, што би опет могло да се повеже с последицама радијације – навела је проф. Грујичић.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Директорка Института за онкологију и радиологију Србије сматра да је неопходно направити јединствени електронски регистар оболелих од канцера. Такође, према њеним речима, неопходно да се на нивоу државе формира централизовано тело у ком ће бити стручни људи из различитих научних области који ће се бавити испитивањем последица НАТО бомбардовања и повезаности с повећањем броја оболелих од малигних болести.
Присутнима се обратила и др Зорка Вукмировић, која је заједно са др Грујичић аутор монографије.
- Ова монографија је намењена будућим докторима, да укључимо младе у тај национални пројекат који заговарамо четири године и истрајавамо у тој идеји. Направили бисмо методологију која је универзална, не би била само за овај случај, него и све остале – рекла је др Вукмировићева.
Бомбе са уранијумом изручили на крају рата
Генерал у пензији Слободан Петковић рекао је да је агресор користио муницију с осиромашеним уранијумом у бомбардовању, упркос последицама које са собом носи, да би показао своју снагу и оставио у Србији радиоактивни отпад који је био дужан да складишти по прописима, на својој територији.
- Најинтензивнија дејства су била на Косову и Метохији на правцу Призрен, Ђаковица, Дечани, Пећ и у рејонима Урошевац и Ђураковац. Битно је истаћи да је највећи број удара извођен у последњих 10 дана рата, што недвосмислено говори о намерама да се што више ракетног отпада остави у Србији – истакао је Петковић.
