Последња наредба коју је Зоран Ђинђић, покојни премијер Србије, издао Безбедносно-информативној агенцији, ноћ пред убиство у Немањиној 11, била је да се настави праћење његов блиског сарадника ДС, који је, како се сумњало, био повезан са криминалцима.
Ова до сада непозната информација објављена је у књизи „Служба“ чији је аутор Горан Живаљевић, заменик директора БИА којег је на то место поставио управо Ђинђић.
Живаљевић пише следеће:
- Последњи налог који смо од премијера добили односио се на подсредно (само путем технике) праћење једног његовог блиског сарадника и дугогодишњег пријатеља из странке, а због веза са криминалним клановима, где је инсиситрао да му сваке вечери, на основу базних станица, јавља његово кретање – пише бивши заменик директора БИА.
Ипак, према његовим речима, тај начин лоцирања и личног јављања директно Ђинђићу испуњен је само једном – 11. марта увече. Следећег дана, премијер је био убијен.
Интересантна је информација да је, према наводима Живаљевића, српски аташе у Скопљу 11. марта је примио информације да ће премијер бити убијен. Резултати истраге контаката тог аташеа нису до данас познати, закључује бивши обавештајац.
Иначе, у књизи се износе критике неколицине чланова ДС и функционера у Влади и државној управи генерално. Посебно се, примера ради, критикује понашање Чедомира Јовановића, у то време потпредседника Ђинђићеве владе, и истакнутог члана ДС.
Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године, а истрага – у оквиру акције „Сабља“ која је уследила – довела је до откривања атентатора који су били повезани и са Државном безбедношћу. Високи официри ДБ, попут Милорада Улемека Легије, осуђени су или повезивани са убиством. Истрага је показала да је било и значајних пропуста у личном обезбеђењу Ђинђића.
Тим пропустима се бавила комисија на челу које се налазио Жарко Кораћ, један од функционера Ђинђићеве владе, а њени закључци до данас су под ознаком државне тајне.
