Иако хрватски грађани могу да оду у Немачку и да раде легално и данас се из Хрватске у најбогатију земљу ЕУ одлази да би се радило „на црно“. Пензионисани полицајац из сиромашне Имотске крајине један је од оних који трбухом за крухом повремено одлази у Немачку да ради на грађевини.
Објаснио је да велики број људи из Хрватске ради исту ствар, а немачке фирме чак плаћају и људе који су задужени за то да нађу оне који су вољни да раде без пријаве. Разлог је увек исти – финансије. Томислав има 46 година и пензију од 4.000 куна, односно нешто више од 520 евра. Његова трочлана породица (незапослена супруга и син средњошколац) са тим новцем тешко живе.
Kада плати све обавезе (режије, даџбине, храну и кућне потрепштине) од шензије му остаје тек 400 куна или педесетак евра. Због тога у Немачку одлази око три пута годишње по месец, месец и по дана. Томислав ради на грађевини, и објашњава да се, осим адаптација станова и кућа, илегални радници ангажују и на пословима уређења околине, одржавања паркова и шума, предграђа. Kаже да сви они који раде попут њега инсистирају да им послодавац буде Немац, јер их Хрвати варају и закидају за новац.
„Никад не идем сам него идемо у групама. Претежно инсистирамо на томе да радимо за „Швабе“ јер су уредни, уредно плате сатницу, добро се односе према радницима и кад за њих радимо, знамо да нам ништа неће недостајати.
Ако радиш код наших људи, у 50 одсто случајева догодиће се нешто лоше, односно у 50 одсто случајева нећеш бити плаћен“, објашњава Томислав. Kаже да може да се догоди да добију и награду за посао, а по тури могу да зараде и 2.000 евра и то када се одбију сви трошкови. Смештај им је у већини случајева сређен, а неретко и храна.
„Рад суботом плаћен нам је у двоструком износу, а умело је да се догодити да по одрађеној суботи зарадим и по 200 евра. Осталих пет дана у недељи радимо по осам до 10 сати и тако се може месечно зарадити од 1.800 до 2.300 евра, завсино од тога који посао радиш и колико радиш. Једном ми се посрећило па сам зарадио и 3.000 евра, јер је човек баш коректно плаћао“, каже он.
Исплата је сваке недеље, а о њиховој сатници и плати брину људи који их окупљају. „Рецимо, из Немачке човек јави свом човеку у Имотском да треба десет људи за неки посао, тај у Имотском тражи људе који могу да иду.
Наравно, прича је у стилу „имам рођака којем треба помоћ да заврши кућу“ и слично“, објашњава Томислав.