Народна банка Србије издавањем новчаница и кованог новца наставља вековну традицију коришћења националне монете, динара. Назив српске валуте динар потиче од римске новчане јединице денариус. У историји српског новчарства јавља се први пут у српској држави у средњем веку.
Istorija srpske valute
Писани документ у коме се први пут спомиње ”српски динар” пронађен је у архивским документима и датира из 1214. године. Било је то за време владавине Стефана Првовенчаног. Међутим, према досадашњим истраживањима, први српски владар који је ковао новац, био је краљ Радослав (1227-1234).
Od tog vremena, pa sve do kraja vladavine despota Stefana Lazarević, 1459. godine, gotovo svi srpski vladari kovali su dinarske kovanice. Lepota, raznolikost i količina tih kovanica svedoče o vrhuncu slave srpske srednjovekovne države.
Dinar je predstavljao jedan od najvažnijih simbola nezavisnosti i državnosti Srbije u srednjem veku. Srpski srednjovekovni novac kovan je isključivo u srebru, jer je zlato bilo povučeno iz opticaja za kovanje novca.
Nakon gubitka nezavisnosti u 15. veku, pa sve do sredine 19. veka, u upotrebi je bio veliki broj stranih valuta.
Dvanaestog decembra 1873. godine, uveden je srpski dinar kao zvanična valuta, čija je međunarodna oznaka, danas, RSD, a šifra valute 941. Godinu dana nakon izdavanja prvih kovanica, 1876. štampan je prvi papirni novac – za potrebe finansiranja Srpsko-turskog rata. Štampan je u Državnoj štampariji u Beogradu, u apoenima od jednog, pet, 10, 50 i 100 dinara, ali nikada nije bio u opticaju. Time je naziv dinar konačno uspostavljen i održao se do danas, kao monetarna jedinica savremene Srbije.
Dinar danas
Idejna rešenja za naše današnje novčanice kreirao je tim umetnika iz Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca na Topčideru, gde se naš novac izrađuje.
Danas su na teritoriji Republike Srbije u opticaju novčanice u apoenima od 10,. 20, 50, 100, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara i kovani novac u apoenima od 1, 2, 5, 10 i 20 dinara. Na licu novčanica predstavljeni su likovi srpskih velikana, naučnika, umetnika i državnika.
Na novčanici od 10 dinara je portret Vuka Stefanovića Kardžića, reformatora srpskog jezika.
Na novčanici od 20 dinara nalazi se portret Petra II Petrovića Njegoša, državnika, filozofa i pesnika.
Na novčanici od 50 dinara nalazi se portret Stevana Mokranjca, kompozitora i muzikolog.
Na novčanici od 100 dinara nalazi se portret naučnika Nikole Tesle.
Na novčanici od 200 dinara nalazi se portret Nadežde Petrović, jedne od najznačajnije figure srpske likovne scene. Na novčanici od 500 dinara nalazi se portret Jovana Cvijića,geomorfologa i antropologa. Na novčanici od 1000 dinara portret Đorđa Vajferta, industrijalaca, bankara i dugogodišnjeg guvernera Narodne banke Srbije. Na novčanici 2000 dinara nalazi se portret Milutina Milankovića, jednog od vodećih svetskih astronoma i klimatologa i od 5000 dinara portret Slobodana Jovanovića, političara, državnika i jednog od najcenjenijih teoretičara pravnih nauka.
Na apoenu od 1 dinara prikazano je reprezentativno zdanje Narodne banke Srbije, na apoenu od 2 dinara prikazan je manastir Gračanica, na apoenu od 5 dinara prikazan je manastir Krušedol, na apoenu od 10 dinara manastir Studenica i na apoenu od 20 dinara prikazan je hram posvećen Svetom Savi, najvećem svetitelju srpskog naroda.
Zaštitni elementi novca
Istorija falsifikovanja novca vremenski se poklapa s nastankom novca. Dok emitenti novca usavršavaju tehnike izrade i zaštite novca, falsifikatori, koristeći naučnotehnička dostignuća, pokušavaju da što vernije imitiraju zaštitne elemente novca kako bi lažni novac pustili u opticaj i tako stekli materijalnu korist. S obzirom na to da je posedovanje falsifikovanog novca ekonomski gubitak za onoga u čijem se posedu nađe, veoma je važno poznavati zaštitne elemente novca i odbiti prijem sumnjivog novca.
Novčanice koje izdaje Narodna banka Srbije za potrebe platnog prometa na teritoriji Republike Srbije izrađene su po najvišim svetskim standardima zaštite od falsifikovanja – primena vidljivih i skrivenih (golim okom nevidljivih) elemenata zaštite, kombinovanje različitih tehnika štampe i korišćenje specijalnih boja – s ciljem da se originalni novac zaštiti od falsifikovanja.
Naravno, da bi se napravila razlika između originalnog i falsifikovanog novca, potrebno je da se poznaju zaštitni elementi na pojedinim apoenima, kao i da se u momentu prijema novca obrati pažnja na njih. Radi borbe protiv falsifikovanja novca, Narodna banka Srbije upoznaje najširu javnost sa elementima zaštite dinarskih novčanica.
U poslednjih nekoliko godina, po oceni naših i evropskih finansijskih stručnjaka, Narodna banka Srbije, nacionalna i evropska institucija, veoma uspešno i uredno vodi monetarnu i fiskalnu politiku naše zemlje. Rezultati takve politike obezbeđuju godinama stabilnost srpskog dinara u odnosu na evro.