Предање везано за манастир Сестрољин, у чијој се непосредној близини налази извор „Добри лик“ који према веровању лечи обољења очију, поред тога што је језиво, такође је и опевано у народној песми „Бог ником дужан не остаје“.
Манастир је смештен у Пољани код Пожаревца, а извор је у прошлости био често посећиван од стране људи са свих страна света, тако да је од њихових прилога изграђена и црква на темељима некадашњег манастира ког су порушили Турци приликом освајања Смедерева.
- Ова породична трагедија збила се у дому властелина Павла Радића – кнеза од Стига. Павлова супруга, опседнута љубомором и мржњом према заови Јелици (јер су јој браћа пружала пуно љубави и пажње), пошто није успела да јој науди сплеткама и ситним лажима, заклала је Павловог сокола и убила му коња.
На крају је убила и сопствено дете у колевци, а крваве ножеве је подметнула Јелици под јастук, те је мужа упутила где да их нађе – каже легенда, у чијем наставку се додаје да је Павле, верујући жени, уз сагласност брата Радула наредио да се сестра веже коњима за репове, да се коњи потерају и да је растргну.
Према предању, пошто је Јелица растргнута „на све четири стране света“, на местима на којима су пали делови њеног тела појавили су се, такође, чудотворни извори који до данас постоје.
Поред тих извора су саграђени манастири.
Где је пало тело – манастир Заова, где је рука – никла је Рукумија, где је пала брада – Брадача, а на месту где почивају очи сестре Јелице и њено лево колено – настао је манастир Сестрољин.
У народу се и данас, за злу жену, употребљава термин „кучка Павловица“.
Једно време крај око манастира Сестрољина био је пуст, једино што је вредело био је Свети извор.
Када није било српског народа да посећује ову светињу, посећивали су је припадници других вероисповести. Записано је да је јеврејски трговац из Лесковца, Хаимо Каиро, уснио сан да ће његов син Аврам оздравити на извору сестре Јелице, званом „Добри лик“. Вођен сном пронашао је извор.
Дете је исцељено, а пресрећни отац је очистио шуму, сам извор и пут до њега. Такође је и дете заповедника турске касабе код Дубравице, на ушћу Мораве у Дунав, оздравило на овом извору.
Путописац из тог времена каже да је дете донето на запрежним колима, а трчало је поред кола у повратку за Дубравицу.
