О његовом подухвату деценијама се није знало ништа! Скроман, какав је био, заслуге никада није тражио, а све је откривено када га је, у далеком Јапану, пронашао један од оних којима је спасао живот!
Чиуне Сугихара, јапанац православне вероисповести, радио је као вицеконзул у јапанском конзулату у Kаунасу 1939. године када су Јевреји избегли из Пољске побегли у Литванију у настојању да се склоне што даље од претње нацистичке Немачке.
Он је смислио план да им помогне, потписујући визе које би им омогућиле да путују кроз Совјетски Савез до Јапана и коначно нађу уточиште у холандској колонији Kурасао у Kарипском мору.
Међутим, тај његов захтев је одбијен три пута у Министарству спољних послова у Токију.
Вицеконзул је ипак, супротно ставу своје земље, руком исписао најмање 4.500 виза за само шест недеља. Супруга му је сваке ноћи масирала руку како би могао да спава и пише нове визе.
Сугихара се у септембру с осталим запосленима укрцао у воз да се врати у Јапан. У возу је наводно наставио да потписује визе и бацао их Јеврејима док су чекали на железничкој станици.
Године 1941. нацистичка Немачка је окупирала Литванију и у тој земљи је убијено више од 120.000 Јевреја, чак 95 одсто укупног броја јеврејског живља.
Сугихара је служио у више различитих земаља пре него што је позван да се 1946. године врати у Јапан. Тамо је потом затражено да поднесе оставку јер се супротстављао политици владе.
Године 1960. један Јеврејин из Израела који се спасао захваљујући визи јапанског вицеконзула успео је да му уђе у траг и објави причу у њему.
Меморијални центар холокауста Јад Вашем у Јерусалиму је Сугихару 1984. године прогласио праведником међу народима што је титула која се даје нејеврејима који су спасили Јевреје иако су се због тога нашли у смртној опасности.
“Било је то хуманитарно питање. Нисам марио тада да ли ће ме отпустити. Да је неко други био у тој позицији верујем да би сигурно учинио исто”, рекао је Сугихара, кога израелски медији зову и јапански Шиндлер, у једном интервјуу у Москви 1977. године.
Иако је у Израелу био светски познат, већина у Јапану није знала ништа о Сугихарином подвигу. Тек након његове смрти 1986. када се на његовој сахрани појавила бројна делегација из Израела укључујући и амбасадора те земље у Јапану, његови сународници постали су свесни Сугихарине славе.
Данас му се редовно одаје пошта, а његов живот је документован у музеју родног града.
