Северна Македонија је једна од ретких земаља у Европи где су се све политичке партије у парламенту увек слагале око једне ствари – уласка у НАТО. До приступања Северне Македоније, као 30. чланице, остале су формалности, које ће према свим прогнозама трајати до марта. У Скопљу кажу да интеграција неће утицати на односе са званичним Београдом и да они поштују војну неутралност Србије.
Aналитичари у Скопљу сматрају да ће Северна Македонија решити све безбедносне проблеме интеграцијом у НАТО и међунационалне сукобе и нестабилност оставити иза себе.
„За нас то значи јачање националне безбедности, јачање безбедности региона и значи место поред највећих светских сила и укључивање у доношење важних одлука у НАТО-у. Одлуке се доносе консензусом, без обзира на величину земље, то нама много значи“, истиче Зоран Попов, државни секретар Министарства спољних послова Северне Македоније.
Анализе које су радили стручњаци у Скопљу говоре да се очекује повећање страних инвестиција и већи број страних туриста, и указују на пример Црне Горе која је 2019. године забележила повећање број туриста из земаља чланица НАТО-а, као и веће стране инвестиције.
Иако нисмо добили званичног саговорника из Министарства одбране, доступне информације говоре да ће Северна Македонија морати да уложи много новца у модернизацију војске, док је организација оружаних снага у већој мери прилагођена стандардима НАТО-а.
Новинар дневног лист Нова Македонија Александар Србиновски каже да после промене имена, споразума са Грчком, као и споразума са Бугарском, улазак у НАТО сигурно доноси мир и стабилност и од неког ко је стварао безбедносне проблеме, Северну Македонију претвара у извозника мира.
„Са уласком у НАТО затвара се могућност да овде буде неких безбедносних превирања. То нама гарантује државни мир, и гарантује мир грађанима и нашој земљи. Такође, доприноси да се наша војска модернизује“, објашњава Србиновски.
Цена модернизација је 700 милиона евра до краја 2028. године и односиће се на модернизацију пешадијског наоружања, хеликоптера, а највише новца отићи ће на оклопна возила која су потребна за учешће у војним операцијама НАТО-а.
„Модернизација армије може бити компликована са друге стране, јер Северна Македонија има релативно слабу економију„, истиче он.
Треба подсетити и да су специјалне јединице Северне Македоније од 2003. биле у Ираку, и оне су, посебно код Американаца сматране за малог али веома поузданог партнера.
Већ годинама су македонски војници задужени за обезбеђење војне базе НАТО-а у Кабулу и за ту дужност имају само речи хвале.
Односи са Србијом
Уласком Северне Македоније у НАТО, Србија ће добити још једног НАТО суседа, поред Хрватске, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније и Црне Горе.
Саговорници РТС-а кажу да се у односима две земље неће ништа променити, већ да ће се, као и до сада, радити на унапређењу сарадње.
Добар пример за то су Балканске медицинске снаге, регионална санитетска јединица за деловање у ванредним ситуацијама са седиштем у Скопљу, а чине је војни медицинари из Србије, Словеније, Босне и Херцеговине, Албаније, Северне Македоније и Црне Горе.
Снаге су настале 2013. године, Србија је водећа земља и даје највише припадника за снаге, а српски официр потпуковник Жарко Мићовић, тренутно је командант.
Прошле године снаге су достигле пуну оперативну способност и спремне су да у року од пет дана од званичног позива неке земље разместе на угрожено подручје. Одлуке о ангажовању доноси Управни одбор, а потребна је сагласност свих земаља чланица.
Такође, војна сарадња са Србијом одржавана је годинама и кроз Регионални центар за односе са јавношћу у Скопљу, где су се обучавали припадници Министарства одбране и Војске Србије који се баве сарадњом са медијима.
Поштовање војне неутралности
У Министарству спољних послова Северне Македоније истичу да им је важно да односи са Србијом буду још бољи и после уласка у НАТО.
„Србија је наш четврти спољнотрговински партнер. Сваке године расте број туриста из Србије код нас, и број туриста из Северне Македоније у Србији. Такође, желим да истакнем да Северна Македонија у потпонусти поштује одлуку Србије да буде војно неутрална земља. Ми желимо да са Србијом унапредимо сарадњу и у области одбране како бисмо имали безбеднији регион и мир“, закључио је Зоран Попов, државни секретар у Министарству спољних послова у Скопљу.
