„Југословенска криза је близу врхунца; све што је зла и неваљала дигло се и узаврело”, део је писма које је Иво Андрић упутио Зденки Марковић („Андрићева писма Зденки Марковић”) и један од многих докумената којима је Душан Глишовић посветио пажњу у студији „Иво Андрић. Историја и политика” („Службени гласник”) која је јуче представљена.
Поднаслов је „Прилог проучавању југословенских и српских политичких и културних односа са Немачком, Аустро-Угарском и Аустријом” а књига на 318 страна садржи поглавља; „Писмо из 1920. године”, „Покушај злоупотребе Андрића у Хладном рату”, „Цитати Андрићевих дела у говорима немачких и аустријских политичара” и „Посланик у Берлину као књижевни лик”.
Књига обухвата различиту документарну грађу па и, примерице, изјаву коју је дао „Политици” 1952. г. поводом наименовања Степинца за кардинала када је, између осталог, казао:
„И раније, а нарочито у тешком времену између 1941. и 1945. године, чињени су у нашој земљи у име вере и под плаштом вере, а у интересу туђина завојевача, братоубилачки злочини. Та је чињеница исувише добро позната и у нашој земљи и изван ње. Тим злочинима виша католичка хијерархија не само да се није одупрла, него их је добрим делом или помагала. И нема тих софизама ни таквих звучних титула којима би се ти злочини могли сакрити или заташкати”.
Иза андрића остала богата списатељска грађа
Факсимилом приче Иве Андрића „Лаж” објављеној у листу „Борба” (1958) почиње поглавље „Покушај злоупотребе Андрића у Хладном рату “ где се наводе написи у страној штампи, писање о поређењу Пастернака с Андрићем, Титове активности, даје преглед прилика у земљи и свету…
Инспиративну фактографију заступљену у књизи прате ауторова виђења с којима се читалац може сложити или не.
На промоцији су говорили професор емеритус Драган Стојановић, проф. Гојко Тешић, Петар Арбутина и аутор. Понајвише је било речи о различитим виђењима и туамечењима Андрићевог лика и дела.
Аутор је напоменуо и да је у нашим институцијама имао проблема с документацијом као и да има потешкоћа са ступањем у звање редовног професора на Филолошком факултету у Београду те да ће, ако се опет испостави да има техничких проблема летњи семестар започети штрајком глађу у намери да на тај начин издејствује писану процедуру током које ће бити одлучен да ли ће бити примљен или неће бити примљен у звање редовног професора.
Татјана Њежић
Извор: blic.rs
