Током завршних борби у БиХ септембра, снаге Хрватске војске ( ХВ) садејствовале су са јединицама АБиХ и ХВО против Војске Републике Српске (ВРС).
У тим борбама хрватске снаге су употребљавале транспортни хеликоптер Ми -8МТВ -1 и борбени Мил МИ -24В, али веома кратко пошто се један срушио, хрватски пилот који је управљао летелицом заправо тврди да је оборен.
Дана 8. септембра 1995, из Гламоча према Шипову на задатак уништења оклопних циљева ВРС полетела су два хрватска борбена хеликоптера Ми -24В. Вођа пара је био пилот Дражен Шћури, који је касније постао генерал ХВ и био командант РВ и ПВО ХВ, а вођа другог хеликоптера био је пилот Влахо Марић. Током тог лета дошло је до губитка Марићевог хеликоптера, који је имао евиденцијски број Х -309.
Постоје три верзије како је дошло до пада хеликоптера, а све су описане у књизи Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015, аутора Данка Боројевића, Драгог Ивића и Жељка Убовића.
Према првој коју наводе аутори током лета изведеног 8. септембра хеликоптер Ми -24 В ознаке Х -309 запео је за жице далековода и срушио се.
Према другој верзији до пада летелице, дошло је због грешке у пилотирању вође пара. Влахо је према описима аутора књиге био пратилац у десном степену, а вођа Шћури је повукао заокрет десно горе. Влахо да би остао у степену толико је смањио брзину да је на крају доживео слом узгона.
Међутим појавила се и трећа верзија како је дошло до пада хеликоптера Х -309, а њу заступа пилот Влахо Марић који је своју верзију приче обарања хеликоптера изнео за дубровачки “Дулист” 13.09.2012., а који су аутори цитирали скоро у целости и изворном сведочењу..
“Оперирали смо од Ливна до Јајца. Kренули смо на задатак у средишњој Босни према Шипову, два хеликоптера, осам километара у српском територију. У једном ја, у другом заповједник Зракопловства. Требали смо наћи неке тенкове и ” рокат” по њима. Дошли смо на борбени курс, кад је дошло до удара у задњи дио нашег хеликоптера. Нисам видио откуд је пројектил стигао, хеликоптер се изокренуо, испод нас је био кањон. Пробао сам га извући, али није ишло. Довео сам га у водораван положај, ударили смо о тло и отклизали неких стотину метара. Ломљава, крш, без експлозије, а били смо пуни оружја и горива. изашли смо ван, прекрстили се и ” бјежи дома”. Отрчали смо на једну ливаду како би други хеликоптер слетио по нас. Међутим, он је направио два, три круга око нас и оставио нас тамо. Осам километара смо пјешачили. Видио сам заповједника касније у стожеру. Рекао сам му: Идиоте један, већ би било вријеме да поченеш размишљати о својим поступцима! мичи ми се с очију! А био ми је кућни пријатељ… Треба ти 30 секунди да схватиш с ким имаш посла, тко вриједи, а тко не.. описано је сведочење пилота Влахе Марића за Дулист у књизи Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.
Извор: Андреј Млакар
