Амерички председник Доналд Трамп изненадио је међународну јавност када је 19. маја обавио двосатни телефонски разговор са руским лидером Владимиром Путином.

На први поглед, деловало је као још један покушај да се убрзају директни разговори Москве и Kијева, али аналитичари сада све чешће указују да је иза тога много дубљи план.

Према тврдњама руског економисте Михаила Хазина, разговор није био пука дипломатска куртоазија – био је резултат конкретне политичке и финансијске рачунице.

Трамп је, како каже Хазине, покушао да придобије Русију на своју страну у тренутку када његово међународно и унутрашње упориште видљиво слаби. У Европи су, према његовим речима, пропали сви покушаји које је Трамп подржао – од избора у Немачкој, где није успео упркос снажној подршци Илона Маска, до неуспеха у Румунији.

С друге стране, у Сједињеним Државама демократе појачавају притисак, а његови напори да утиче на Kину не дају очекиване резултате.

У том светлу, Путин постаје фигура на коју Трамп покушава да се ослони. Хазин сугерише да Трамп има конкретан ресурс – можда чак и више од једног билиона долара – који му омогућава маневарски простор. Према његовим речима, Трамп је арапским земљама понудио једноставну, али ефективну поруку: ако чувате новац насумично, изгубићете га када криза удари.

Али ако га пласирате тамо где вам ја кажем, ја ћу га чувати. Другим речима, новац у замену за политички пакт и сигурност. И ту долазимо до могућег објашњења зашто му је разговор са Путином био хитан.

Садржај разговора између двојице лидера потврђује ову динамику. Трамп је изразио подршку директним преговорима Москве и Kијева, док је Путин заузврат показао спремност да се иде ка изради новог меморандума. Тај документ би, како је наведено, садржао основне принципе, рокове и конкретне услове за потенцијални мировни договор.

Али права тежина долази тек када се све постави у шири геополитички контекст. Само три дана пре тог разговора, одржан је први директни контакт између Украјине и Русије без посредника од 2022. године. Место сусрета? Истанбул, град који, према оцени аналитичара, остаје кључна тачка за будуће договоре и посредовање.

Занимљиво је и то што Хазин не искључује могућност да ће у наредним недељама доћи до нових цурења информација – што из дипломатских, што из финансијских извора.

Све указује на то да се иза кулиса одвија озбиљна борба не само за мир на једном фронту, већ и за позицију моћи у новом светском поретку. У тој борби, везе попут оне између Трампа и Путина могу бити пресудне – или потпуно промашене. Време ће показати.

(Wебтрибуне.рс)