Наташа Кандић никад није нас Србе гледала као жртве. Овим речима Драгица Божанић, жена која је била заробљеница ОВК, а шиптарски терористи су јој 1998. године отели и убили 16-годишњег сина Немању и супруга Младена, коментарише предлог да бивша председница Фонда за хуманитарно право (ФХП) добије Нобелову награду за мир.
Такву иницијативу покренула су двојица америчких конгресмена блиских Хилари Клинтон сенатор Роџер Викер и албански лобиста Елиот Енгел. Наша саговорница тврди да би то било поновно убијање српских жртава.
– Те ноћи, између 18. и 19. јула 1998, из куће Божанића изведено је 12 људи, четири жене и осам мушкараца. Ја сам са женама два пута била отета, а мушкарци су побијени. Кандићевој то никада није било битно, радила је за Албанце, сад још треба и награду да јој дају – прича Драгица.
Каже да је неколико пута тражила помоћ управо од тадашње председнице ФХП.
– Никада на нас Србе није гледала као на жртве, бројала је само Албанце. Све ми је било јасно кад сам видела да у својој канцеларији нема српску заставу, већ албанску! Знам, чула сам, да је одлазила у Призрен стално, да су је Албанци издашно плаћали. Док сам жива, борићу се и причаћу, можда истина једном изађе на видело – каже Драгица за Српски телеграф.
Глас јој подрхтава док говори о ужасима које је преживела.
– Пуних 20 година живим као дух. Као сенка, али ето жива сам, нису ме ућуткали. Све радим за своје убијено дете, још до детаља памтим наш последњи сусрет. Довели су ми га три пута у логор да га видим. Последњи пут смо седели на пањевима и причали. Кад је кретао, рекао је: „Не дирајте ми мајку.“ Тад сам га последњи пут живог видела, кости су ми дали 2006. Гледала сам убице мојих најближих у очи на суду, међутим, они су и даље слободни.
| Хронологија | |
|---|---|
| – Припадници ОВК су у јулу 1998. у селу Оптеруша у општини Ораховац одвели више десетина Срба | |
| – Шиптари, међу којима и комшије Божанића, бацили су бомбу на кућу, а затим је рафалном паљбом засипали целе ноћи | |
| – Драгичин син је био рањен, изгребан по лицу и очима. И супруг је био рањен | |
| – Наредног јутра изашли су из подрума и предали се пуном дворишту припадника ОВК | |
| – Одведени су у суседно шиптарско село Пећане, одакле се живи нису вратили | |
| – Драгица је још једном била отета, али је преживела | |
| – Давала је изјаве и у Приштини и у Београду, али епилога нема |
Шешељ: Требаће ми цела глогова шума
Након што је реагујући на номинацију Кандићеве за Нобелову награду рекао да је она „пре за колац“, лидер радикала Војислав Шешељ нашао се на мети критика Весне Пешић и многих симпатизера опозиције, који су мишљења да је реч о претњама на које држава мора да реагује.
У одговору на ове критике, Шешељ у свом маниру каже: „Само ми допуњавају списак. Требаће ми цела глогова шума.“
Извор: republika.rs
