Приштина и Тирана, уз прећутну подршку сила, све више теже једној држави. Димић: На ред ће, после Косова, доћи и део Грчке и Црне Горе Пророковић: Запад ће их подржавати ако жели хаос на Балкану.

Недавним укидањем контроле на граници између тзв. државе Косово и Албаније учињен је још један корак ка стварању „велике Албаније“. Под мотом „Једна земља, један народ, један сан“ Албанци с обе стране упорно раде на остварењу свог сна који је формулисан на Призренској лиги пре 140 година.

– Постоје снови који се досањају. Такав је онај о „великој Албанији“, који се приводи крају и постаје јава – каже за наш лист историчар проф. др Љубодраг Димић.

– Пред очима Европске уније и уз њену помоћ процес формирања „велике Албаније“ приводи се крају. Сада припајају нешто што се зове косовски вилајет и тиче се Србије, али на дневни ред доћи ће и територије Црне Горе и Грчке. То је неизбежно.

И Срби са Косова поручују да царинско уједињење Приштине и Тиране представља „јасну манифестацију такозване великоалбанске политике“.

ЦРНА ГОРА

Небојша Медојевић, један од лидера Демократског фронта, оценио је да албански политичари у Црној Гори подржавају стварање „природне Албаније“, по принципу „сви Албанци у једној држави“.
– Албанија је стратешки партнер САД последњих 30 година. Жели остварење свог националног сна – сви Албанци у једној држави – рекао је он.

С друге стране, албански премијер Еди Рама каже:

– Нико не жели „велику Албанију“. Али када неко стално виче: „Вук, вук“, може и да га призове.

Ипак, да вука призива и сам Рама, говори и његова изјава од пре годину када је на прослави десете годишњице тзв. државе Косово усхићено поручио да „Косово и Албанија треба да имају заједничку спољну политику и једног председника који би симболизовао национално јединство“.

„ВЕЛИКА Албанија“, или сан о уједињењу свих Албанаца, ноћна је мора Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке, чије би делове територије требало да обухвати.

Професор Димић појашњава:

– Била би то Албанија четири вилајета – скадарског, јањинског, битољског и косовског, која би обухватила: јужну Албанију са Епиром и Јањином, северну и средњу Албанију са Скадром, Тираном и Елбасаном, Македонију са градовима Дебром, Скопљем, Гостиваром, Прилепом, Битољем и Охридом, Косово са градовима Пећ, Ђаковица, Призрен, Митровица, Приштина, Гњилане, Прешево, Куманово, Нови Пазар и Сјеница. Тај простор је маркиран у предвечерје Берлинског конгреса и албанска политичка елита са великом упорношћу већ 140 година третира га као простор „велике Албаније“. У тренутку када је формулисан, Албанци су чинили око 44 одсто популације која је на њему живела. Од тог тренутка тај територијални оквир је на различите начине испуњаван Албанцима, да би данас био етнички чист. Простор је испуњаван, пре свега терором.

С друге стране, Душан Пророковић, стручњак за геополитику, коменатаришући укидање царина између Косова и Албаније, каже да Албанци користе механизме економске сарадње промовисане од ЕУ да обједине свој економски простор.

– Са те стране, то је сасвим легитимно и на то са Запада неће нико реаговати – каже он за „Новости“.

У ПОТРАЗИ ЗА КРЕДИТОРОМ

– Морамо имати у виду да је лажна држава Косово – држава у покушају, која српски народ с те територије терорише и хоће да га исели – каже Димић. – Та држава ће трајати док траје поредак у коме је главна сила њен кредитор.
Албанци, каже он, 140 година трагају за кредитором. То је прво била Турска, па Хабзбуршка монархија, па Италија, Немачка, једно време СССР, па Кина и сада Америка.

– На крају, Србија је званично подржала такозвани Берлин плус, у ком се говори о интензивирању економских интеграција на Балкану, тако да и ми можемо само да ћутимо на ово. Ко нам је крив што они раде, а ми седимо и гледамо.

Пророковић, међутим, сматра да су шансе за стварање „велике Албаније“ – мале.

– Сами Албанци имају жељу, приличан број њих, сањају „велику Албанију“, али они немају капацитет да је направе – уверен је Пророковић.

– Погледајте на шта личе институције у Приштини, кључне политичке процесе у Албанији. Албанија постоји 100 година, а и даље је слабо организована држава. Ко би урадио тај велики посао уједињења?

Он истиче да ће велики центри моћи, уколико им је у интересу да се дестабилизује Балкан, погурати Албанце ка реализацији идеје о „великој Албанији“. Такође, истиче наш саговорник, знају сви да ми и Грци сигурно не бисмо седели и гледали како се таква држава прави.

– Свашта би се ту дешавало, умешали би се многи спољни фактори и ситуацију на Балкану учинили знатно комплекснијом него што је данас. То се не може одиграти тек тако – уверен је Пророковић.

– Дакле, ако неко хоће хаос, рећи ће Албанцима да крену у тај процес, а сигуран сам да он не би био доведен до краја. „Велика Албанија“ је циљ о ком сањају Албанци, али за неке западне земље та идеја је средство да се дестабилизује цео регион.

Када је реч о понашању ЕУ према тој идеји, Пророковић каже да се само још у Србији и комшијским државама политичари ЕУ доживљавају као озбиљан фактор.

– Они нису сигурни ни како ће реаговати на своје, унутрашње, проблеме, а камоли око све комплекснијих процеса на Балкану. Кључни фактор регионалне безбедности су САД са Великом Британијом, за њима је Русија чији утицај постепено јача, па тек онда Немачка, Француска и Турска – каже наш саговорник.