Не рачунајући режимско (а, сасвим лично мислим и оправдано) разапињање Вука Драшковића ономад, почетком деведесетих и серију увреда на рачун Мире Марковић од тада па до данас, не памти се, од увођења вишестраначја да је и један политички лидер трпео тако ниске, одвратне и погане ударце и сатанизацију као Александар Вучић. Док се он држи оне (а, сасвим лично мислим и оправдано) “што те више нападају, више вредиш”, не треба заборавити да му је по нивоу мржње у очима либералних и прозападних кругова, као и дубоке државе, веома близу, уз раме и Александар Вулин.

У одсуству других аргумената, сви велики војни стручњаци који даље од мењања пелена на цивилној служби у “Радосном детињству” нису стигли, Вулину покушавају да “очи ископају” тврдећи како је комично да војни министар буде човек који је ослобођен војске. И, заиста, звучи логично – на прву и комично, на прву, па и на другу.

Док се не размисли и док се у “ватру” не убаце и оно што вајни опозиционари највише мрже: аргументи и истина.

Јер, ако смо ми тако провидна и јадна држава, сигурно су западне силе далеко озбиљније и професионалније по овом питању, хајде да видимо ко код њих обавља ту министарску функцију? Кренимо, рецимо од Норвешке, они су увек знали за ред, тамо нема партократије.

Хм… Гледај чуда, па ту функцију обавља Франке Баке Јансен, страначки човек, коме је највећа квалификација што је био бродски електричар на линији између Хамерфеста и Тромза – исти тај је у јануару ове године најавио могући рат у Европи.

Добро, ајде, пусти, Норвежане, Швабе су увек знале за систем, код њих то већ мора бити другачије, зар не, а не треба заборавити и њихову богату ратничку традицију не би се, да простите, зајебавали са овако деликатном функцијом. Чек да видимо – аха,, Урсула Фон Дер Лејен, дакле ЖЕНА, рођена у Бриселу, дакле у ИНОСТРАНСТВУ, по занимању физичарка, што јој не смета да прети Русији и одбруси Трампу. Затајили су, дакле и једни и други, али то се не може десити поносним Британцима, зар Черчилово наслеђе да се изневери, зар да на челу таквог ресора буде неко некомпетентан? И, онда дођемо до имена Гавина Вилијамсона, човека који је у каријери био менаџер фирме за противпожарну заштиту, а нешто касније и за производњу керамичких играчака. У моментима очаја, као једина нада, остају британски прекоокеански блиски савезници: па, они воде ратове широм света, немогуће је да би Амери ово препустили случају, зар не? Патрих Шанахан је морао проћи кроз све могуће војне структуре, нема друге – или има, имајући у виду да је први човек америчке одбране деценијама радио у Боингу као инжињер!

Долазимо ли, након ових примера, до суштине не само функције министра одбране, него и напада на Вулина. Јер,нико нормалан (а, таквих на протестима нема, да се вратим личном утиску) не очекује да Вулин у маскирној униформи, као ЈСО ономад, спроводи диверзантско-комитски напад на Бондстил, већ да буде добар менаџер и неко ко добро комуницира са армијом.

А, тај менаџер, показало је искуство, може да своди ту армију на ниво ловачког удружења, или да од ње прави регионалну силу; односно, да будемо јасни, може да растопи тенкове или да набави МИГ-ове.

Избор Вулина да се одлучи за ово друго, очигледно не праштају ни домаћи извођачи радова, ни страни налогодавци. И нека не праштају.

Што више нападају Вулина, то значи да боље ради. Тај друштвени “топломер” никада не греши – што дуже сачувамо Вулина, то ће они дуже и жешће бити у грозници и бунилу. А, тиме ће и Србија дуже бити здрава.

Томо Ловрековић