Бивши начелник Генералштаба Војске Србије генерал-пуковник Љубиша Диковић рекао је да су од њега из хашког тужилаштва тражили да оптужи генерале Небојшу Павковића и Владимира Лазаревића, али да он тако нешто није хтео да учини.
– Kада су генерали Павковић и Лазаревић добровољно отишли у Хаг позван сам у канцеларију хашког тужилаштва у Београду и предложено ми је да их оптужим да су злочинци. Одмах сам им рекао: Тако несто из мојих уста нећете чути. Нису наређивали злодела, већ како да се бранимо. Да јесу рекао бих, а када нису, први вам кажем – нећу – испричао је Диковић.
Он је додао и да да су га уверавали како знају да је „диван“ командант, да је помагао Албанцима, али да одлуку није променио.
Наводи и да је добио позив да се због наводних ратних злочина јави у Бајину Башту и да га је тамо чекала Наташа Kандић са својим тимом.
- Овога пута хтели су да окривим Момчила Перишића – каже Диковић додајући да је и њој рекао да не зна ништа о пребацивању трупа у Босну.
Kада је постао начелник Генералштаба уследила је тужба да је у рату организовао злочине против цивила.
Генерал који је седам година водио нашу војску, каже и да се 2018. повукао, јер човек треба да зна када је време да оде.
Он наводи и да је био миран, јер је био свестан тога да одлази после великог посла који је са својим сарадницима обавио.
- Сећам се 2012. првог састанка са новим министром одбране и његовог израза на лицу када смо разматрали којој војној сили да препустимо контролу ваздушног простора, јер више не моземо да дигнемо авијацију, а некада смо били четврти у Европи. Од тог времена до мог одласка велики је посао обављен – каже Диковић.
Према његовим речима, држава је тада била пред банкротом, а војска пред наређењем да иде кући на казан.
- Бројно стање око 30 000, а плата ни за њих. Продали смо силну опрему, милионе комада муниције свих калибара, противтенковске топове, стотине хиљада пушака, хаубице, хиљаде преносних ПВО система… Тенкове смо истопили у железари, а у државном фонду где је требало да се сливају та средства за такву реформу восјке новца није било. На првим састанцима са новим министром смо предочили решење да у армију враћамо кришћена средства док се нова не набаве. Тако је зауставлејно пропадање – прича Диковић.
Он понавља да је био спокојан када је одлазио, јер зна како ће Војска Србије да изгледа за пет година и да ће српски пешадинац или артиљерац бити опремљен као и онај у Немачкој.
Подсећа да је било једно обраћање председника Александра Вучића из касарне у Панчеву и да је ту све речено.
- Ништа тако не би било да Александар Вучић није прво био министар, па премијер, па сада председник. Целог живота се руководим, принципом „Kриво седи, а право говори“. Не бисмо ми данас говорили о борби на Kосову и о Kошарама и Паштрику да није њега. Причали бисмо ко зна о чему. Не би данас официр пред светом и пред породицом опет ишао поносан што је одабрао тај позив – истиче Диковић.
Он каже да ће армија за пет година бити боља и самосвеснија. „Знам и која је техника дошла, а која је уговорена и имате моју реч, сем ових авиона и хеликоптера за које сви знају, још много тога је замишљено“, наводи Диковић.
Сећајући се јуна 1999. године и потписивања Kуманосвског споразума Диковић каже да није био нимало срећан.
- Спремали смо се за бој са непријатељем на копну који сигурно не бисмо изгубили. Знам да би њихова одмазда са неба била страшна, али смо били спремни да одбранимо наше Kосово – казао је Диковић.
