Забрана уласка на Косово још више ме је приближила тамошњим Србима, каже хуманитарац Арно Гујон и додаје да је крајња инстанца којој може да се обрати Уставни суд Косова на основу Европске резолуције о људским правима, која је део тог Устава.
„Свакако ћу то учинити на крају, али то је борба Давида против Голијата, јер сам сâм, а са друге стране је цео систем“, истиче први човек хуманитарне организације „Солидарност за Косово“, која дуже од деценију помаже Србима на Косову и Метохији. Ове године, за разлику од претходних, није могао да крочи на тло Косова и Метохије и да деци и старима подели божићну помоћ. Није могао јер му је Приштина без образложења забранила улазак на територију Косова и Метохије. Због тога први пут после 14 година неће дочекати Нову годину и Божић на Косову и Метохији са пријатељима и кумовима.
Ипак, како каже за Спутњик, помоћ је стигла тамо где је требало, а то је најбитније. Није му било лако да гледа своје волонтере док одлазе ка Космет, док он остаје на прелазу Мердаре.
„То што ја доживљавам Срби са Косова и Метохије доживљавају, нажалост, већ 18 година. Некима није довољно што њих малтретирају, већ су почели да малтретирају и оне који им помажу. То јесте велики проблем. Оно што је за мене извор среће јесте то да су ових дана моји волонтери на терену на Космету јер су они могли да уђу и тренутно деле хуманитарну помоћ коју смо једним делом купили на лицу места, а једним делом довезли из Француске пре увођења такси, тако да је најбитније да се упркос забрани и изазовима са којима се суочавамо пружање хуманитарне помоћи наставља“, каже хуманитарац.
Гујон, који је француски држављанин, напомиње да чека одговор званичног Париза на овај потез Приштине и додаје да је у амбасади Француске у Београду био званично примљен, као и да је амбасадор ове државе изразио, како каже, забринутост и због његовог ранијег хапшења (10. септембра), али и због претњи које је добио док је тамо био привођен.
„Званичан одговор из Париза још чекам, али верујем да ће одговор стићи зато што су принципи на којима почива Фрацуска република поштовање људских права и слободе кретања, а то је оно што је, у мом случају, у питању. Надам се да ће та реакција брзо стићи, зато што, ако не могу да уђем на Косово и Метохију, то ће отежати много рад наше хуманитарне организације“, додаје наш саговорник.
Гујон каже да је забрана из Приштине за њега неразумна и да не види шта смета у раду његове организације јер они граде фарме, реновирају школе, воде децу на море а то, истиче, не би требало да смета никоме на овом свету, поготово не у 21. веку. Оно што се њему десило доспело је и на странице француске штампе.
„Од једног дела француске јавности смо добили огромну подршку која је била згранута због забране. Чланак који је изашао у ’Фигару‘ о томе је био те недеље најчитанији на њиховом сајту што је велики знак подршке. Добили смо подршку и од наших донатора и од оних који прате ситуацију. За нас је битно да се наш глас чује у Фрацуској и уопште на Западу, где није лако говорити истину о дешавањима на Балкану, зато што је током деведесетих пропаганда била огромна“, истиче Гујон.
Он наводи да је данас ситуација мало другачија и да ипак може да се говори из неког другог угла, али и даље није лако јер они који су били за ту пропаганду и искривљавање истине и даље су на функцијама.
„Ми поред хуманитарне помоћи коју пружамо имамо и циљ да сведочимо о кршењу људских права у српским енклавама на Космету и зато кроз нашу сарадњу са француским медијима, документарне филмове, снимке, књиге, чланке, покушавамо да покажемо реалност са којом се сусрећемо заправо сваки пут када идемо на Косово“, истиче Гујон.
Гујон овоме додаје да је ситуација таква да је, што се тиче правне процедуре, све у рукама Приштине.
„Уложио сам жалбу Министарству унутрашњих послова на Косову, она је одбијена, такође без образложења. Поднео сам тужбу Управном суду на Косову поводом тог решења, али тај процес може да траје још дуго. Крајња инстанца којој могу да се обратим је Уставни суд Косова на основу Европске резолуције о људским правима која је део тог Устава и то ћу свакако учинити на крају. Али то је борба Давида против Голијата, јер ја сам сâм, а са друге стране је један цео систем“, истиче овај познати хуманитараца.
Како каже, засад му остаје да се нада да ће се Приштина уразумити и да ће допустити улазак човеку који је посветио пола свог живота да побољша живот Србима, Горанцима, Ромима, али и другим националним мањинама у енклавама које су дискриминисане на Косову да имају нормалан и достојaнствен живот какaв и заслужују.
Бранкица Ристић
