Свака особа коју угледамо, било на улици или преко телевизијских програма, има свој животни циљ.
Интересовања варирају од личности до личности, тако да је свако за своје ‘визије’ одговоран. Оно што покреће људско биће инспирише је нешто узвишено, што покреће наше постојање, а то су деца и пријатељи. Нема тог човека коме није потребна искрена подршка, такође и критика када је неопходно, јер то је оно највредније. Нити верујем да је ико упознао оног коме срце не заигра на искрен дечији осмех.
Кога то породица не покреће? Па, тужан је тај, и празан изнутра. Тај се ‘Црни Амбис’ не може попунити никаквим пороком, већ дубоком подршком наше искрене околине. Иако нам се свакодневно намеће материјализам, бег у нестварно и вапај за непостојећом срећом, имамо право да изаберемо свој пут, и уместо у ‘Гучи’ гардеробу уложимо у добробит своје жене, деце, и свих осталих који нас искрено воле.
Предајмо себе онима који су нам вредни, вратиће нам се неколико пута више. У ствари, нашој срећи неће бити краја. Али све смо то заслужили својим делима и својом чврстом вољом да истински будемо срећни.
Андрија Поповић
