Чувени грчки композитор Микис Теодоракис преминуо је у 96. години у Атини. Поред тога што се бавио компоновањем, Теодоракис је био активан и на пољу политике.
Када се нешто у Грчкој догађало сви су желели да чују шта он о томе мисли. Он је био Микис свих Грка. Када је избила пандемија корона вируса, он је оштро критиковао грчке власти, јер су заборавиле да дотацијама подрже музичаре, који су изгубили посао.
Музика коју је Теодоракис писао за филм „Грк Зорба”, постала је за многе Грке нешто попут националне химне.
Легендарни концерти овог човека, високог скоро два метра, могу да се виде само на старим филмским тракама и видео снимцима. Микис је био ожењен, отац двоје деце, сина и кћери, и деда четворо унучади, и последње године живота највише је провео у својој кући у подножју Акропоља у Атини одакле је пратио шта се у свету дешава.
Изгнанство Теодоракис је рођен 25. јула на острву Хиос. Музику је открио у једном старом филму о Бетовену.
- Гледао сам филм заједно са својим оцем. Био сам фасциниран – испричао је у једном интервјуу грчкој телевизији.
- Молио сам оца, који је послом ишао у Атину, да ми донесе све што нађе о музици. И тако је почело.
Касније је студирао музику на Конзерваторијуму у Атини.
Током Другог светског рата придружио се доминантно комунистичком покрету отпора. Током грађанског рата (1947-1949) био је на страни Левице. Прогнан је и мучен.
„Грк Зорба” и светска слава
Светску славу стиче 60-их година музиком за филм „Грк Зорба” Михаила Какојаниса са Ентонијем Квином у насловној улози. Потом се поново прилкључује покрету отпора. Овај пут против Грчке војне хунте (1967-1974), познатије под именом „Режим пуковника”. Његова музика се забрањује. Али, Грци су је слушали тајно код куће или преко иностраних радио станица, које су тада биле извор независних информација.
Теодоракис на крају био ухапшен. Након протеста широм света, могао је да напусти земљу и до 1974. живи у егзилу у Паризу. Тамо је компоновао „Аксион Ести”, „Песму мртве браће” и „Канто генерал”.
Организовао је концерт против бомбардовања СРЈ
- Јуче је у Вашингтону потписан закон џунгле и право јачег. Сједињене Државе сада заједно са европским земљама могу да суде, пресуђују и кажњавају све оне који мисле. Сви они који мисле не уклапају се у њихове планове. Није претерано рећи да улазимо у топлу нову средњовековну одећу и обућу, памучне шалове и рукавице. Ново ледено доба долази – рекао је Теодоракис, и наставио несмањеним жаром:
- Када је бомбардовање почело изјавио сам да су међународни злочини и убиства које помињу заправо изговори, да они не хају за разговоре и споразумно проналажење решења, већ да им је главни циљ да претворе Југославију у спржену земљу што ће и учинити уколико не наиђу на отпор. Желе да претворе Србију у пустош, пустињу пепела и крви, да би је могли показати наредним жртвама и рећи „погледајте шта ће вам се десити ако се не покорите“. Ми Грци морамо бити поносни јер смо једини који уједињени и посвећени кажемо НЕ варваризму – громогласно је поручио Теодоракис, па наставио:
- Ми стојимо поред жртава, наше српске браће, и желимо да наша песма надјача звук сирена које плачу и фијук ракета. Београде, данас певамо за тебе.
