Форум словенских култура добра је платформа где би могли да се одмрзну контакти у словенском свету, па и међу руским и украјинским народом. Дијалог ће једном почети, а ту би могла да помогне – Београдска иницијатива, каже руски званичник Михаил Швидкој уз оцену да без сарадње српског и руског народа нема остварења ниједног словенског сна.
Швидкој, специјални представник руског председника Владимира Путина за међународну културну сарадњу, у Београду је боравио поводом обележавања две деценије постојања Форума, а том приликом отворена је и изложба посвећена раду ове организације која окупља 13 земаља са близу 300 милиона становника. Састао се и са министрима културе, спољних послова и образовања Србије Николом Селаковићем, Марком Ђурићем и Славицом Ђукић-Дејановић.
У ексклузивном интервјуу за Спутњик Швидкој истиче да је од свих словенских земаља најбоља сарадња између Русије и Србије.
„Веома ми је драго и што се српска влада и министар културе Србије Никола Селаковић према Форуму односе озбиљно. И то што смо га отварали у Народној библиотеци Србије што је такође симболични чин“, каже званичник који је и један од оснивача Форума.
Он подсећа да су иницијативу за формирање ове организације дали 2001. године руски председник Владимир Путин и словеначки председник Јанез Дрновшек у време кад се словенски свет још опорављао од ратова на Балкану.
„Још нису биле рашчишћене рушевине у Београду, још су се сви сећали какви су се крвави окршаји водили током рата Србије и Хрватске. И све је то, наравно, стварало околности у којима смо хтели да узвикнемо нешто тако важно и да кажемо да словенски свет треба да се обједини.“
Хоће ли се догодити Београдска иницијатива
Идеја је, како каже, била врло једноставна – да се нађу пројекти и програми који би све могли да обједине.
„И није случајно што су у првој управи Форума словенских култура који је основан 2004.године били осим Србије, Словеније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Северне Македоније која се тада звала само Македонија, били и Пољаци, и Руси, и Украјинци као посматрачи, Белоруси су размишљали о томе, делом и Словаци. Једном речју, то је било време кад нам се чинило, а мислим да тај сан постоји и данас, да има много заједничких програма који треба да прикажу јединствену саборност словенског света“, присећа се Швидкој, који је својевремено био и министар културе Русије.
Описујући каква је данас ситуација, он констатује да Русија откад је 2022. године почела Специјална војна операција нема званичне контакте с министарствима културе ниједне земље чланице Европске уније:
„Када говоримо о Форуму словенских култура, свим земаљама које улазе у њега, а Русија испуњава своје обавезе пред Форумом укључујући финансијске, ми слободно и активно комуницирамо, пре свега са Србијом. Истина, пре неколико дана сам био у Словачкој, тамо се назире неки дијалог, али он се свакако не може упоредити с односима које имамо са српском културном заједницом.“
Важни пројекти културне сарадње Русије и Србије
Можда би, примећује Швидкој, неки и контактирали са Русијом али се боје Брисела али и својих медија који доследно спроводе антируску оријентацију.
„Ипак, Форум и јесте платформа где је могућ дијалог са свим змељама. Имам ту извесно искуство. Кад су после 2014. године прекинути многи односи, па и са Украјином на читавом низу праваца, ми смо са Белорусима и Украјинцима направили платформу која се звала Минска иницијатива. То је била платформа где су се сусретали представници културе, науке, образовања Украјине, Белорусије и Русије. Притом не они који су живели у Москви него они који су живели у Кијеву, Лавову, у разним украјинским градовима. И та платформа је била врло ефикасна до 2022.године“, сматра руски званичник и додаје да ако је постојала Минска сад може да се догоди Београдска иницијатива.
Говорећи о сарадњи Русије и Србије, он из прошле и ове године издваја пројекат виртуелног Ермитажа у Београду, а најављује и нови велики пројекат тог музеја под називом „Петар Велики у Србији“.
„Воде се и преговори између Народног музеја Србије и два национална музеја Русије. То је Третјаковска галерија и Руски музеј. Код вас се у Народном музеју отвара галерија фресака, то треба ускоро да буде, а постоји идеја да и московски Музеј Рубљова представи своје радове“, набраја Швидкој.
Он додаје да је много размена и у области музике и најављује да ће у Београд ускоро доћи истакнути руски пијаниста Денис Мацујев и симфонијски оркестар из Казања под руководством Александра Сладковског. Нада се и гостовању српског ансамбла „Коло“ у Русији, као и сарадњи биг-бенда РТС и руског џез ансамбла Олега Лундстрема.
Русија ће учинити све да заштити српске споменике на КиМ
Једна од важних тема у разговорима Швидкоја у Београду, посебно с минитром Ђурићем, било је и Косово и Метохија.
„Министар спољних послова Марко Ђурић ради у министарству где кад прилазите згради, колико се сећам, стоји огроман транспарент који каже да је Косово и Метохија – душа Србије. Кад прилазиш згради на којој стоји такав транспарент немогуће је не мислити о Косову и Метохији. А позиција Русије по питању Косова и Метохије је позната: ми увек подржавамо став српске државе, српске владе, одлично схватајући да је културно наслеђе које се тамо налази хришћанско, православно и да је наслеђе на Косову и Метохији општесветско, да припада читавом човечанству, а не само Србији и српском народу.“
Русија, према његовим речима, предузима све да се са правне стране заштите споменици српске културе на КиМ, мада то није лако јер је став западних земаља потпуно друкчији, мада „они чак ни не схватају до краја какву игру овде играју“. „Али руски став је овде чврст и чинићемо све како бисмо осигурали безбедност културних споменика на Косову и Метохији, православних али не само њих, јер наша је позиција оријентисана на целокупно културно наслеђе, али сасвим је јасно има посебан однос према Србији и чинићемо све да ти споменици културе буду безбедни“, поручује Михаил Швидкој.
[СПУТЊИК]