Мевлудин Нухоџић, министар унутрашњих послова Црне Горе, је 17.02.2020. године у Вили Горица сазвао и одржао састанак са највишим представницима иностраног дипломатског кора, представницима Европске уније и ОЕБС-а, најавивши да ће од марта 2020. године кренути промена пасоша и личних карата држављана Црне Горе.
Био је то хитан састанак који је Нухоџић сазвао, при чему је невешто покушавао да објасни да је Влада Црне Горе одлуку о промени образаца пасоша и личних карата донела у склопу редовне процедуре, као и да иста нема везе са чињеницом да је 2020. година изборна у Црној Гори. Међутим, примедбе иностраних амбасадора су на састанку биле више него очигледне, управо због чињенице да је реч о изборној години, као и да ће штампање нових образаца личних карата и пасоша, ставити сумњу на целокупан изборни процес у Црној Гори, који годинама уназад нема одлике регуларних, фер и поштених. Невешто је Нухоџић покушавао да се одбрани од напада шефа Делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори Аиво Орава, који је потез црногорског режима оценио као бескрупулозан, јер измена обрасца личних докумената Црне Горе у моменту када је блокиран рад Одбора за свеобухватну реформу изборног законодавства Скупштине Црне Горе, упућује на закључак да режимска структура у Црној Гори, искључиво настоји да спроведе махинације у виду накарадног изборног инжењеринга, по чему је Демократска партија социјалиста чувена изван граница Црне Горе, како би бирачке спискове прилагодио својим потребама.
Ова дешавања, заправо представљају одраз немогућности Демократске партије социјалиста и њених лидера, да се суштински позабаве политичким стањем у Црној Гори и изврше промене изборног законодавства, како би се у Црној Гори створили фер и коректни услови за политичко деловање и парламентарну заступљеност свих народа нација и групација у Црној Гори.
Очигледно је да је актуелни режим у Црној Гори на челу са Милом Ђукановићем, председником Црне Горе, заинтересованији за ноћне изласке и проводе, а не за решавање суштинских проблема житеља Црне Горе, који не само да протестују у мирним литијама због очигледно дискриминаторског Закона о тобожњој слободи вероисповести, већ своје незадовољство на тај начин изражавају и услед лоше економске ситуације, немаштине и беде у коју их је довео Ђукановић, након тридесет година владавине.