Будућност ЕУ је у опасности ако се не дође до заједничког финансијског одговора у борби против коронавируса, упозорили су данас шпански званичници, након што европски министри финансија нису успели да се договоре о издавању заједничке обвезнице.
Портпаролка шпанске владе изјавила је да ће Европљани почети да губе поверење у ЕУ ако земље чланице не буди дејствовале заједно у овој кризи, коју је упоредила с Другим светским ратом, преноси Ројтерс.
Веома је забрињавајуће то што су министри финансија 19 земаља, које за валуту имају евро, након 16 сати бесплодних преговора морали да их одгоде. Питања попут, како ће се савладати економске последице корона-кризе и како би све могло заједнички да се финансира, остају нерешена.
Девет држава је било за задуживање на европском нивоу, а четири, међу којима и Немачка, против. При том се не ради о приниципијелном иживљавању, већ о голом економском опстанку. Другачија је ситуација него пре пет година, код дужничке кризе у Грчкој, која из садашње перспективе сад делује скромно. Јер, не ради се о томе да ли ће шкрте богате земље на северу да помогну и гарантују кредите сиромашним земљама ЕУ.
Не, на крају корона катастрофе нико не зна да ли ће још бити богатих земаља које могу да помогну другима. Највећа рецесија од 90-их година неће погодити само Француску, Италију, Шпанију или Грчку, већ ће пуном снагом погодити и Немачку, Велику Британију, САД као и читаву светску привреду.
Због тога је потпуно разумљиво што се немачки министар финансија, који је већ дао сагласност за кредитне гаранције за немачку привреду у висини 1.200 милијарди евра, вајка да дâ иста обећања за преостале земље еврозоне. Јер, увођење евробондова, корона-бондова или заједничко задуживање заправо не би било ништа друго. Исто тако је разумљиво што италијански премијер инсистира на заједничком задуживању, јер добро зна да 400 милијарди евра, које је обећао својим сународницима, не би могао сам да финансира само на финасијским тржиштима. И управо због тога се на састанку министара финансија ради о свему: о финансијском опстанку и будућности Европске уније. Није ни чудно што је немачка канцеларка рекла да се ради о најтежем тесту, који ЕУ мора да прође од свог оснивања.
Министри финансија би требао да наставе саветовање у четвртак. Шефови држава и влада, који су се већ једном растали у свађи, требало би да се поново састану следеће седмице како би се позабавили с овим можда највећим тестом. Јер, сваки дан чекања, који привреду држи у коми, кошта десетине милијарди евра.
Државе чланице ЕУ се до сада нису могле усагласити ни о путу изласка из кризе. Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, ове среде је хтела да представи пут ка нормализацији живота у ЕУ, али су је љутити шефови држава и влада ЕУ у телефонском разговору зауставили.
Сматрајући се егзистенцијално угроженом, свака чланица ЕУ покушава сама да заштити своје становништво. Мало тога се види од координисаног изласка из кризе. Проћи ће месеци док економски и друштвени живот у Европи не почне поново да функционише. Имамо ли толико времена? Хоће ли Европска унија то издржати?
