Тема мистериозног одласка бившег премијера Македоније како би избегао затворску казну очито је многима за избегавање. Заправо, једини ко је о тој теми отворено проговорио био је председник Србије, Александар Вучић, те је тиме одмах у старту сасекао кампању која је била спремна против Србије. Остали лидери држава које је Груевски користио за свој транзит, осим премијера Мађарске која је била финална дестинација Николе Груевског, мање-више ћуте као заливени.
Наравно, све изнесено у овом тексту може се прихватити само као ауторово размишљање на тему напуштања Македоније од стране Груевског, јер конкретне информације, изузимајући ону да је бивши македонски премијер добио затражени азил у Мађарској, нико нити објављује, нити ту тему жели да експлоатише.
ФОРМА И СУШТИНА
Од самог старта кренула је да кружи прича како је Груевски побегао преко Србије, те да су Србија и Мађарска, са све руском логистиком, помогле Груевском да се домогне Будимпеште. Но, не лези враже, убрзо се сазнало да је Груевски заправо прво отишао у Албанију, па из Албаније у Црну Гору, потом у Србију и на крају у Мађарску. Испоставља се да су га из Македоније аутомобилом повезли службеници мађарске амбасаде у Скопљу. Због тога је планирана кампања против Србије морала да се стопира, јер како објаснити на који начин је Груевски најпре напустио Македонију – посебно ако су му били одузети пасоши, како смо раније читали – а потом и прошао кроз најмање две НАТО државе, Албанију и Црну Гору, док се није домогао Србије.
Оно што морамо да знамо је чињеница да је Груевски одувек имао пријатељске односе са Виктором Орбаном, па је логично било да размишља у том правцу да своју кожу спашава преко наших северних суседа. Орбан се овде показао као истински пријатељ који уме да цени добре односе. Међутим, занимљиво је да Македонија – у којој Американци контролишу малтене и када ће ко на извршење нужде – тек тако да допусти архинепријатељу Груевском да мирно изађе из државе у којој му је претходно на монтираном суђењу изречена казна.
Намерно истичем да је судски процес био монтиран, јер теретити некога за оно за шта терете Груевског је заиста идиотски. Нешто слично је овде монтирано Мири Марковић о томе да је наводно звала телефоном секретара Владе Цицу Кнежевић да види да ли некоме може да се додели стан. У принципу, овакви суманути процеси против припадника бивших структура обично се воде из пуког реваншизма, како би им се ставило до знања да се против велике силе никада не смеш бунити. То је уједно и опомена новим властима шта ће им се догодити ако не буду послушне. Самим тим, Груевски је добио пресуду само формално од македонског суда. Суштински, та пресуда је написана у америчкој амбасади у Скопљу. Можда ју је срочио и сам амбасадор Бејли.
ПОЈЕО ВУК МАГАРЦА
Ипак, и самим Американцима је јасно да Груевски не би смео да испадне политичка жртва, што би се у случају његовог одласка на робијање због бесмисленог кривичног дела оличеног у набавци службеног аутомобила заиста и догодило. Отуда је најбоље решење било да се некако отарасе Груевског, а бекство из Македоније је била изузетна прилика. Тиме би амерички пион Зоран Заев на дуже време изгубио адекватног противника на политичкој сцени, а Груевски не би робијао за глупост. Што би наш народ рекао – појео вук магарца. Овде се само поставља питање да ли је Груевски добровољно пристао да оде или је био натеран по принципу да му је то била једина шанса да сачува главу.
У држави у којој за „добар дан“ хапсе новинаре који не пишу на линији актуелне власти или политичке активисте који се противе споразуму са Грчком, Груевски са пресудом не би имао шта да тражи. Немам доказе, али претпостављам да му је на најдиректнији начин запрећено, па је сходно томе сам проценио да је најбоље да оде на неко дуже време у земљу која би му дала азил. Мађарска се понудила, а све остало је историја. Да није тако било, свако би поставио питање како је уопште успео да изађе, односно како га гранична служба Македоније на граници са Албанијом није вратила назад.
Такође, с обзиром да су сви знали да је прешао у Албанију, право питање је како га неко у Албанији није ухапсио, па после и Црној Гори. На крају крајева, Мађарска је такође чланица НАТО и она као таква му даје азил. Комедија у целој причи је што њему, као осуђеном који је наводно побегао из земље, тек после два дана од бекства подижу Интерполову потерницу, на коју се, верујем, нико неће ни обазирати.
Све у свему, можемо закључити да је Груевски отишао тако што је његова земља, са све америчким руководством, што оним из амбасаде у Скопљу, што оним из формалне македонске владе, зажмурила на оба ока. Он лично, убеђен сам, није вољно пристао на ово, јер је имао прилике и много раније да побегне, али је стоички издржао сва суђења и чак сачекао затворску пресуду. Вероватно је могао и много раније да оде, а не да чека фарсу од суђења. Планирана кампања против Србије одмах је обустављена, јер би било бесмислено оптуживати Србију за било шта у овој ситуацији. Вероватно је медијским керберима у Србији зато и наложено да о овој теми више ни реч не напишу. За неколико дана све ће свакако бити заборављено.
Владимир Ђукановић
