Ако постоји нешто из древне српске историје што нам одмах тера сузе на очи, онда је то насилно одвођење наше деце у јањичаре, злогласни турски „данак у крви“. Чак и она Цунетова песма о јањичару има то исто, болно значење за сваког нормалног Србина.
Зашто кажем „нормалног“?
Па зато што се данас у српским основним школама учи нешто језиво и наказно по овом питању, нешто што се може мерити још само са некадашњим титоистичких лажима о нашој историји.
У уџбенике седмог разреда основне школе, у издању „БИГЗ-а“ (данас је ова издавачка кућа у хрватским рукама) унето је стварно невероватно тумачење злогласне отмице најздравије и најлепше српске деце, осуђене да убрзо затим постану острашћени непријатељи сопственог народа и предачке вере.
Три ауторке (српских имена и презимена) овог уџбеника су без пардона отвориле опцију „позитивних (?!!!) и негативних страна данка у крви“ – да би онда овако описале „све предности“ овог стравичног, ритуалног, дивљачког обичаја.
Па тамо пишу, српским основцима:
„Данак у крви је омогућавао дечацима да напредују на друштвеној лествици, а они су заузврат били потпуно одани султану… Тако су многи од њих постали чланови важне и утицајне елите (повлашћених слојева у друштву) Османског царства.“
Можете ли да верујете да се овако уче српска, наша деца?!!!
Турци су одвођењем (силом и заувек) деце из њиховог родитељског окриља и природног окружења, по ауторкама, у ствари – њима омогућавали „напредовање на друштвеној лествици“, чинећи их „повлаштеним слојевима у османском друштву“. Исто као и усташе, отимајући Српчад родитељима и претварајући их у будуће србомрсце и кољаче, или активисти нацистичког Lebensborn пројекта, са истим оваквим отимањем и преображајем словенске дечице, претворене у будуће Аријевци и одане чланове Хитлерове навистичке омладине.
И они, исто тако, „напредоваше на друштвеној лествици“ НДХ и Трећег Рајха, баш као и њихови „срећни претходници“ и истоврсници из ранијих времена турске „производње елита“.
Да човек не поверује својим очима. Са све жељом да се овим саркастичним ауторкама догоди нешто управо овако позитивно: да им неко отме децу, заувек (и силом), да им одузме њихова и подели туђинска имена, и онако племенито им омогући блиставо „напредовање на друштвеној лествици“. Да постану „повлаштени слој“ неког колонијалног, од нас много већег и бројнијег друштва и да онда слободно ударе на народ и породицу својих слободоумних мајки.
Да им на делу покажу како у реалности изгледа оно о чему оне тако олако и безумно, нељудски и идиотски пишу српским четрнаестогодишњацима, осуђеним на овакве лекције о својој националној историји.
Неће овај покушај успети да промени свест младих Срба и Српкиња, али све ово јесте срамота за нашу државу, њено Министарство просвете и све одговорне за ово уџбеничког злодело.
И ја озбиљно очекујем њихову брзу и адекватну реакцију у виду хитне забране ове апсурдне књиге и њене брзе замене нечим што може да се заиста назове основношколским уџбеником из историје.
Јер се са дечијим душом нико не сме поигравати. Нити са нашим стрпљењем и вечитим чуђењем на тему „како је овако нешто могуће“, а после свега што нам се догодило у последњих тридесетак година.
Драгослав Бокан
