Велика је грешка данашњице где се школство поистовећује са образовањем. Ова два појма немају готово никаквих додирних тачака, поготово не у новијем времену, а одличан пример из праксе је наш велики Момо Капор. Он је на питање о свом школовању одговорио следеће:
„Био сам лош ђак. Понављао сам и разред у средњој школи јер ме ништа није занимало. А једном су ме избацили због неоправданих часова. Ма, цео мој живот је збирка неоправданих часова. И кад су славили 100 година те моје Треће мушке гимназије, позвали су мене и Пекића, који је био, иначе, хапшен у тој гимназији. Позвали су нас у одбор за прославу и да пишемо у алманаху који је тад излазио и ја сам хтео да напишем да је та гимназија била за мене справа за мучење. И дан-данас ме занима зашто смо учили све оне будалаштине. И данас, кад сам негде на путовању, немам појма где сам. Мислим географски. Него питам своју жену да ми покаже на карти где се налазимо. Нама су предавали географију професори који нису били нигде даље од Земуна.
На академији сам био одличан студент. Дипломирао сам са просеком 9,7 јер кад сам се докопао академије, ту је био крај. Али, и тамо су ме примили тек из трећег пута. И данас професори можда на тим пријемним испитима на сликарству одбијају неког новог Ван Гога и то ми није јасно.”
На фотографији се налази сам „крем де ла крем“ српске интелектуалне елите, у којој је Мома несумњиво припадао. На фотографији насталој у књижари у Цетињској, Мома је са најбољим пријатељем Драгошем Калајићем и његовом женом. Са њима у друштву се налазе још и Милан Влајчић као и Мика Оклопџић.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
