Организаторима протеста најпроблематичнија група јесу студенти – вође протеста у Београду никако да пронађу адекватног представника ове заједнице. Јелена Анасоновић, студент ФПН-а, последњи је у низу покушаја лидера да привуку студенте. Међутим, ова девојка је остварила супротан ефекат – још више је изневерила поверење студената у опозицију. Истрага открива зашто.
Вук Велебит се једно време чинио као прави избор за вођу студентских протеста – амерички ђак, „побуњеник“, на први поглед способан да поведе критичну масу са Београдског и других Универзитета. Ипак, његова политичка неспособност врло брзо је откривена.
Иако је Јелена Анасоновић присутна на протестима од првог дана, она дуго није била представљана као упечатљив представник студентске заједнице у борби против власти. Све се то променило 16. марта насилним упадом опозиције у просторије РТС. У првим редовима ове акције, наизглед „случајно“ се међу опозиционим лидерима нашла и Јелена Анасоновић. Сваком пажљивом посматрачу јасно је да се она испланирано нашла ту, како би се приказала као нови вођа студената у протестима.
Ипак, врло брзо је постало јасно да јој улога политичког узора неће добро лећи. Анасоновић, слично као и Велебит, нема храбрости да јасно изнесе своје политичке ставове. У прилог тој тврдњи говори приложени клип, у којој се комбинују две изјаве Јелене Анасоновић о њеној припадности политичкој странци. Иако на телевизији Н1 говори како не припада ниједној партији, у емисији „Уз јутарњу кафу“ Анасоновић јасно и гласно истиче да је члан Левице Србије Борка Стефановића.
О нивоу контрадикторности који поседује Анасоновић говори и клип са једног од првих протеста, на којем она покушава да склони транспарент “Да ови оду, а да се они не врате”. Већ тада је било јасно да се Анасоновић није нашла на протестима зато што је студент, већ зато што је члан Савеза за Србију и да јој самим тим смета све што је уперено против припадника бившег ДС-а.
Анасоновић је, као и сваки активиста који је повезан са протестима, позната по изјавама упереним против пријатеља Срба. Она је пре две године учестовала у масовном прозивању Арноа Гујона на Твитеру, поводом његовог гостовања на Н1. Иако је Гујон доказано велики пријатељ српског народа, опозициони медији критиковали су га за његове активности о којима суштински никада није било доказа. Покренута је негативна кампања против Гујона у којој је учествовала и Анасоновић, „скупљајући поене“ за њене данашње делатности.
Твитер налог Јелене Анасоновић регистрован је 2014. године и било би наивно помислити да га она није имала пре тог датума. О садржају њеног претходног Твитер налога може се само спекулисати, међутим њени доступни твитови, али и генералне активности, провоцирале су реакције врло брзо након 16. марта и њеног „ватреног крштења“ у вођу студентске колоне на протестима.
Корисници на Твитеру врло често се са правом питају који је став Јелене Анасоновић по питању Косова и Метохије. Она, као и друге вође протеста, нема храбрости да се са тим питањем суочи.
Јелена Анасоновић је, као и њене колеге, доказ да опозиција нема начина да привуче студенте на протесте. Она је само још један од безуспешних покушаја имитације побуна у Београду током деведесетих година. И док тадашње вође студентских протеста нису јавно истицале нетрпељивост према интересима Србије, плашећи се реакција, данашње „вође“ поносито истичу да су им уопште није стало до интереса српског народа. Штавише.
