Крајем 19. и почетком 20. вијека велики број Срба је напустио територију КиМ због албанско-турског терора. Ослобађањем Косова од турске власти у Балканским ратовима, пред краљевину Србију стављен је проблем: шта направити са тим новим територијама? Развила се идеја о насељавању Срба на КиМ. Насељавање је почело одмах након ослобођења, али избијање Првог свјетског рата је све те планове зауставило. Након српске побједе и оснивања Краљевине СХС насељавање Срба је настављено те је регулисано по Уредби о насељавању јужних крајева из 1920. и по Закону о насељавању јужних крајева из 1931. Предност у насељавању је дата војничким породицама. До 1928. створено је 245 нових српских насеља. Међутим, током цијелог овог периода, албански качаци су се борили против владе, па су се и Срби досељеници морали наоружати и бити спремни за одбрану од албанских напада.
Ипак, Срби су наставили са досељавањем на Косово. Нови талас је почео 1936. За Србе је подигнуто око 12,000 кућа на Косову, а насељавани су и Срби из Црне Горе који су се на простор западне Метохије насељавали још од Балканских ратова. Када се све сагледа, око 60,000 Срба је дошло на Косово. Држава је из свог буџета финансирала овај пројекат, а нови досељеници су привремено били ослобођени пореза. Било је и планова да се већи број Срба насели уз границу са Албанијом како би, у случају сукоба, српски досељеници чинили прву линију одбране. Пројекат насељавања Срба на КиМ је прекинут избијањем Другог свјетског рата, а након успоставе мира 1945. нова, комунистичка власт није наставила пројекат. КПЈ се још у међуратном добу противила овом пројекту. Требамо примијетити да је већина Срба напустила Косово током албанске окупације у Другом свјетском рату, тако да је послије рата веома мали број Срба остао на Косову. КПЈ није имала намјеру да наставља насељавање Срба на Косова, а неки бивши косовски Срби су били пребачени у Војводину.
Извор: Историја Срба
