Роберт Боноу и други специјалисти кардиологије сматрају да инфекција коронавирусом може оштетити срце у року од четири или пет година.
Осим што коронавирус штети плућима, многи заражени пацијенти могу развити и поједине срчане болести- и умрети од срчаног удара.
Што нам пристиже више података из Кине и Италије, као и америчких савезних држава Вашингтон и Њујорк, све више кардиолога склони су да поверују како коронаирус може оштетити срчани мишић. Прве студије указују да се то догађа на једног у пет пацијената, водећи до застоја срца и смрти чак и код оних који нису показивали респираторне тегобе.
То би могло променити начин на који лекари и болнице размишљају о лечењу пацијената, поготово у раној фази болести. Такође, могуће је да то отвори и други фронт у борби против пандемије коронавируса, нарочито водећи рачуна о људима који су већ имали кардиоваскуларне проблеме, захтевајући нову опрему, и на крају, нове планове даљег лечења оштећења срца за оне који преживе.
– Веома је битно одговорити на питање: Може ли вирус утицати на рад срца и можемо ли нешто учинити тим поводом -каже Улрих Јорде, начелни одељења за застој и трансплантацију срца и механичку циркуларну подршку са Монтефиоре здравственог система у Њујорку.
Ово питање, да ли вирус утиче на појаву ових проблема у раду срца или је то нуспроизвод телесне реакције на то постала је једна од битнијих непознаница са којом се лекари суочавају покушавајући да разумеју ову нову болест. Установити како овај вирус утиче на срчани рад је тешко, поготову зато што, ова озбиљна болест, сама по себи, може утицати на здравље срца.
– Неко ко умире од озбиљне упале плућа ће на крају умрети зато што му је срце стало – рекао је доктор Роберт Боноу, професор кардиологије на Northwstern University Feinberg School odf Medicine школи и уредник часописа ЈAMA cardiology – Не можете добити довољно кисеоника у ваш систем и ствари се отржу контроли.
Међутим, Боноу и други специјалисти кардиологије сматрају да инфекција коронавирусом може оштетити срце у року од четири или пет година. Према њиховим речима, неки пацијенти, могу бити погођени са више оштећења од једном.
Лекари су одавно знали да било каква хирушка интервенција, чак и ако је реч о једноставном захвату попут операције кука, може произвести довољно стреса који ће штетити срцу. Штавише, здравствена стања попут упале плућа могу узроковати упалу која се шири целим телом. То, даље, може створити плак у артеријама чинећи их нестабилним узрокујући срчани удар. Упала може, такође, утицати на појаву миокардитиса, који уме ослабити срчани мишић, па чак и узроковати застој срца.
Боноу каже да, штета коју узрокује корона вирус код пацијената може бити зато што он директно инфицира мишић срца. Почетне студије указују како се корона вирус везује за одређене рецепторе у плућима, који се могу наћи и у срчаном мишићу.
Првобитни подаци из Кине
У марту, кинески лекари објавили су две студије које су дале наговештај како су се широко распрострањени срчани проблеми појавили код пацијената заражених корона вирусом. Обимнија од две студије спроведена је на 416. хоспитализованих пацијената. Истраживачи су дошли до сазнања како је њих 19% показивало знаке оштећења срца. И они који су то показивали, имали су велике шансе да ће преминути: 51% оних који су имали срчана оштећења је умрло док је њих 4.5% који то нису имали преминуло
Пацијенти који су пре заразе коронавирусом имали срчане тегобе било је већа вероватноћа да ће их показивати и даље. Међутим, неки пацијенти, који претходно нису имали тегобе, показивали су знаке оштећења срца. Заправо, пацијенти који пре инфекције коронавирусом нису имали срчане проблеме, већ су их задобили током инфекције, ималии су веће шансе да ће преминути у односу на оне који су већ имали срчане проблеме али који нису узроковани вирусом корона.
Нејасно је зашто неки пацијенти имају више срчаних оштећења него други. Беноу каже да је то можда због генетске предиспонираности или зато што су били изложенији вирусу.
– Ове дилеме нам указују на потребу бољег мониторинга рада срца код пацијената заражених корона вирусом – каже Јорде. Уколико лекари у државама Њујорк и Вашингтон и другим жариштима почну да размишљају о томе како вирус утиче на рад срца, могу да виде ко је угрожена група и помоћи другим лекарима да лече заражене у другим деловима државе.
– Морамо да претпоставимо како, вероватно, вирус директно утиче на срчани рад – рекао је Јорде. – Али је кључно сазнати како.
Суочавање са препрекама
Прикупљање података у времену кризе, пак, може бити тешко. Идеално посматрано, доктори би могли урадити биопсију срца како би утврдили да ли је мишић срца инфициран вирусом или не.
Али, неки пацијенти се често налазе у критичном стању да није могуће урадити инвазивне процедуре. Већи број тестирања, такође, може изложити здравствене раднике већем ризику. Већина болница не ради ЕКГ пацијентима у изолацији како би избегли да доведу додатно особље у собу и користе ограничене залихе заштитних маски и друге медицинске опреме.
Међутим, доктор Сахил Парик, кардиолог Ирвинг Медицинског Центра Универзитета Колумбија из Њујорка, рекао је да болнице дају све од себе да поруче потребне тестове и своје налазе убаце у здравствене картоне како би могли сортирати шта се дешава са срцем.
– Сви ми знамо да, зато што смо у главној улози, у добру и у злу, морамо покушати да сакупимо све информације и радимо на сузбијању заразе– каже он.
Заиста, без обзира на повећани број пацијената, лекари и даље сакупљају податке, установљују трендове и обогаћују своја сазнаја у реалном времену. Парик и остали стручњаци објавили су недавно компилацију свих научних сазнања о кардиолошким компликацијама које изазива корона вирус, учинивши чланак одмах доступним јавности додајући нова сазнања пре него што је чланак пуштен у штампу.
Кардиолози у Њујорку, Њу Џерзију и Конектикату деле најновије информације путем Wхатс Апп групе од минимум 150 чланова. Чак иако њујоршке болнице раде у условима кризе, лекари и даље тестирају нове лекове и методе лечења како би били сигурни да све оно што су научили о коронаиврусу буде подељено широм света и научно валоризовано.
Такав приступ већ је дао резултате променивши начин на који се болнице односе према кардиолошким тегобама изазваним вирусом корона. Лекари су открили да инфекција може имитирати срчани удар. Одвели су пацијенте у лабораторију закатетеризацију срца не би ли отклонили блокаду, само да би видели да пацијент није заиста доживео срћани удар него да је имао корона вирус.
Годинама су болнице, по хитном поступку одводиле пацијенте право у лабораторију за катетеризацију, покушавајући да скрате време од када пацијент уђе у болницу до момента када му чисте блокаду у операционој сали. То време постало је битан индикатор како се болнице односе према пацијентима који доживе срчани удар.
– Чинимо корак уназад и размишљамо о довођењу пацијената на одељење хитне службе како би могли брзо бити прегледани, тако да можемо утврдити: Јели неко заиста има велики ризик од заразе корона вирусом? – рекао је Парик. – И да ли је оно што се манифестује као срчани удар то и заиста инфаркт – додаје он.
Нове нере налажу довођење и кардиолога и ЕКГ или ултра звук да би се потврдио застој.
– Спроводимо велики сет мера како би смо заштитили пацијента од осталих непотребних процедура – каже Парик, – Али, то нам помаже да одредимо колико ћемо људи и опреме упослити у лабораторији за катетеризацију.
Утврђивање на који начин вирус корона утиче на рад срца може помоћи лекарима да одреде које ће терапије користити не би ли пацијенте одржали у животу.
Јорде каже да, након што се заражени пацијенти опораве, на дуже стазе, могу имати оштећења срца. Али, каже, постоје различите методе лечења за појавне облике застоја срца које могу бити ефикасне онда када се отклони вирална инфекција.
И даље, то ће утицати на потражњу за медицинском негом и након што се пандемија смири.
