После најаве Заветника да ће организовано доћи на скуп добродошлице председнику Русије, Владимиру Путину, приметио сам одређене реакције оних који ових дана подржавају протесте „Савеза за Србију“, али и малициозне коментаре оних који су до јуче у јавности заступали јаке проруске ставове. Поред тога видим да ти исти воде снажну кампању са циљем да прикажу да је свако ко иде да поздрави Путина – „сендвичар“!
Значи ли то да ви ни у цркву не идете, јер је можда тамо неки напредњак?! Или да не одлазите у госте на славу, јер ће можда међу званицама бити и неки присталица власти;
Да ли је дошло дотле да ваздух нећете да удишете, јер га делите са неким ко гласа за Вучића?!
Како је могуће да више мрзите власт, него што волите Србију и поштујете Русију као највећег савезника?!
Да ли заиста мислите да је Путин изманипулисана фигура која у Србију долази само ради Вучићевог политичког маркетинга, или сте толико слепи да схватите да је по среди посета у најважнијем тренутку за земљу и народ када нам на свакодневном нивоу испоручују нове уцене и услове?!
Не чуди ме када то раде они којима су ментори у амбасади САД и Велике Британије, нити када НВО сектор и либеларни кругови подржани „Војвођанском Партијом“, Чедом, Чанком и осталима имају нападе антируске хистерије, али када видим да је у ту мантру упао и део људи који гаје патриотска осећања и који наводно неће да дочекају Председника Путина, јер на улице излазе и присталице СНС-а, онда заиста осећам потребу да се онима који тако мисле и обратим.
Желим да подсетим да смо ми излазили на улице против ове власти кад год се нисмо слагали са неким политичким одлукама, пре свега око КиМ, али и око сарадње са НАТО пактом. Колико се сећам, тада смо готово били усамљени.
Такође бих отишао и мало даље у прошлост, па бих све подсетио на 5. октобар 2000. године, када су први у скупшину ушли навијачи, четници и људи изражене патриотске свести да би својим тим потезом већ сутра устоличили на власт Ђинђића, Чеду, Свилановића, Кораћа, Мићуновића, Човића, Чанка, Батића, Расима, Суљу и остале…
Слушам данима како поједини говоре да не протестују „за Ђиласа“ већ „против Вучића“! А нису ли и они што су палили скупшину слично говорили?!
Дакле, ту тобоже истичу неки „виши интерес“, али када зарад општег добра треба сачекати Путина, они тај виши циљ не препознају.
И онда долазимо до суштине, после много времена, ми који имамо јасно искристалисану патриотску мисао, који никада нисмо одступили од својих идеја и захваљујући којима је Србија остала на путу војне неутралности и братских односа са Русијом можемо уживати у победи и дочекати оног који је свету вратио мултиполарност и омогућио слободарским народима да подигну главу из канџи америчког империјализма.
Сада имамо прилику да покажемо целом свету шта је опредељење Србије и којим путем желимо ићи.
Јако ми је драго што ћу у четвртак док будем дочекивао председника Путина поред себе видети много обичних људи који нису чланови ниједне странке, али и присталице многих партија, па и СНС и СПС, јер не тако давно, када је било тешко подржавати Русију и Путина улицама Београда је шетало тек нас пар стотина или пар хиљада.
На крају, ово није скуп било које партије, већ читавог српског народа и свих грађана Србије који ће пренети поруку читавом свету шта је стратешки пут који смо изабрали.
Стефан Стаменковски
