Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка
Српска тробојка неодвојиви је део идентитета нашег народа и уз, мале промене, постоји већ вековима. Међутим, мали број људи зна да прва застава за коју сигурно знамо да су је користили наши владари уопште није имала три боје.
За династију Немањић везују се почеци стварања српске државе у многим сферама. Зато и не чуди да је и најстарији забележени помен заставе Србије у вези са овом средњовековном породицом.
Наиме, син краља Владислава, жупан Деса, 1281. године послао је делегате из Kотора у Дубровник да врате ствари из очеве благајне која се тамо налазила, а у списак је укључена, између осталих ствари, и „застава црвене и плаве боје“ („веxиллум унум де зендато рубео ет блаво“ – „застава од платна црвеног и плавог“). Зендато је ченда, врста лаганог, свиленкастог платна.
Пошто је краљ Владислав владао од 1233. до 1243. а умро после 1264. може се закључити да је застава овог изгледа старија од овог описа.
Данас је непознато како су ове боје биле распоређене. Застава која се виђа у обележавању средњовековних догађаја у Србији је хоризонтална двобојка. Најстарији познати цртеж неке заставе Србије је на мапи из 1339. године коју је направио Анђелино Дулцерт. Застава је представљала царство цара Душана и била црвени двоглави орао на жутом.
Тек је Сретењски устав из 1835. описао српску заставу као тробојку и то у редоследу боја – отворено црвена, бела и челикасто-угасита.
Српска тробојка неодвојиви је део идентитета нашег народа и уз, мале промене, постоји већ вековима.
Међутим, мали број људи зна да прва застава за коју сигурно знамо да су је користили наши владари уопште није имала три боје.